Emisija državnih obveznica mogla bi izazvati pojačanu konkurenciju i eventualno povećanje pasivnih kamatnih stopa. Oživljavanje tržišta kapitala, takođe, bi moglo uticati na rast konkurencije i kamatnih stopa – kazali su Pobjedi iz Centralne banke Crne Gore.
Oni naglašavaju da su i pored niskih i opadajućih kamatnih stopa, depoziti u bankama na kraju decembra 2023. godine iznosili 5.473,20 miliona eura i rasli su 4,76 odsto na godišnjem nivou.
– Visok nivo depozita u domaćim bankama, koji su na istorijskom godišnjem maksimumu, pod uticajem sklonosti privrede i stanovništva ka štednji, odnosno usljed visokog povjerenja u bankarski sistem, trenutno ne pravi pritisak bankama da mijenjaju politiku kamatnih stopa na štednju – kazali su iz CBCG.
Istakli su da komercijalne banke, u skladu sa svojom politikom i uslovima na tržištu, kreiraju politiku pasivnih, odnosno kamatnih stopa na štednju.
– U ovom trenutku ključni faktor niskih pasivnih kamatnih stopa je izuzetno visok nivo likvidnih sredstava kojima raspolaže bankarski sistem, uz istovremeno vrlo ograničene mogućnosti za plasiranje slobodnih novčanih sredstava u alternativne instrumente – poručuju iz CBCG.
Smatraju da bi emisija državnih obveznica, s obzirom na potencijalno veći prinos, bila faktor pojačane konkurencije i mogla bi izvršiti „pritisak“ na banke da povećaju pasivne kamatne stope. Takođe oživljavanje tržišta kapitala, razvoj sekundarnog tržišta kapitala i novih instrumenata plasiranja slobodnih finansijskih sredstava bi uticalo na rast konkurencije i potencijalni rast pasivnih kamatnih stopa.
– Emisija državnih obveznica je u nadležnosti Ministarstva finansija, a u okviru radne grupe koju je formirao Savjet za finansijsku stabilnost, kojim presjedava guvernerka CBCG, ukazano je da postoji prostor za emisiju obveznica, kao i na neke barijere koje bi trebalo otkloniti da bi ona bila uspješna – kažu iz CBCG.
Smatraju da bi povećanje kamatnih stopa dodatno stimulisalo građane i privredu na štednju.
– U teoriji, domaća štednja se smatra najkvalitetnijim izvorom finansiranja, jer dolazi do angažovanja domaćih sredstava za lokalne potrebe, pri čemu prinos ostaje u nacionalnim okvirima i smanjuje se zavisnost od međunarodnih izvora finansiranja – objašnjavaju iz CBCG.
Kamatne stope u nadležnosti komercijalnih banaka
Iz CBCG objašnjavaju da je politika pasivnih kamatnih stopa u nadležnosti komercijalnih banaka i one u skladu sa svojom politikom i uslovima na tržištu kreiraju politiku kreiranja kamata na depozite.
– Svaka banka na osnovu svojih potreba ima različite pristupe u kreiranju ponude deponentima u cilju privlačenja i korišćenja domaćih depozita kao izvora sredstava. Treba imati u vidu da pojedine banke u Crnoj Gori, naročito banke čije su matične banke iz zemalja EU, imaju lakši i jeftiniji pristup međunarodnom tržištu kapitala te stoga i povoljnije i lakše dolaze do izvora finansiranja, dok domaće banke nemaju tu mogućnost. To je razlog zbog kojeg se one više oslanjaju na domaće tržište i animiranje lokalne štednje stanovništva – zaključuju iz CBCG.
Izvor: Pobjeda.me