Erste grupa je u prošloj godini zabilježila neto dobit od 1,26 milijardi eura i tako postigla najbolje rezultate u istoriji, saopštili su iz banke

Glavni izvršni direktor Erste grupe, Andreas Treichl, kazao je da je neto dobit zabilježena zahvaljujući nižim troškovima rezervisanja, podstaknutim poboljšanjima kvaliteta aktive zbog kojeg je odnos nenaplativih kredita pao ispod pet odsto.

“Operativni prihodi su blago smanjeni usljed pritiska niskog kamatnog okruženja, dok su se operativni troškovi povećali kao posljedica ulaganja u razvoj informaciono-tehnoloških kapaciteta i digitalizaciju”, naveo je Treichl u saopštenju.

Prema njegovim riječima, dok je rast kredita od gotovo pet milijardi eura u prošloj godini bio korektan, u istom periodu su se depoziti klijenata povećali više od deset milijardi eura.

“Taj priliv štednje je jak pokazatelj povjerenja u grupaciju i pokazuje da nisko kamatno okruženje nije ohrabrujuće za ulaganja. S obzirom na to da region centralne i istočne Evrope nastavlja da raste višom stopom od prosječnog rasta eurozone, sve naše podružnice su ostvarile dobre rezultate i doprinijele snažnoj neto dobiti Erste grupe”, rekao je Treichl.

Zahvaljujući tome, kako je dodao, od početka globalne finansijske krize grupa je uspjela da udvostruči nivo kapitala, jačajući stopu redovnog osnovnog kapitala na 13,4 odsto na kraju godine.

“Na osnovu tih dobrih rezultata, predložićemo isplatu dividende od jednog eura po akciji našim akcionarima”, kazao je Treichl.

On je poručio da je cilj banke u ovoj godini i nakon nje ulaganje u bolje razumijevanje klijenata i njihovih pojedinačnih situacija kroz pametno upravljanje podacima i nuđenje bankarskih usluga koje su prilagođene upravo njihovim potrebama.

Iz Erste banke je saopšteno da su neto prihodi od kamata pali 1,6 odsto na 4,37 milijarden eura, uglavnom zbog prisutnog niskog kamatnog okruženja i znatnog smanjenja nenaplativih kredita. Taj razvoj nije bio neutralizovan rastom kreditiranja.

“Neto prihodi od naknada i provizija pali su 4,2 odsto na 1,78 milijardi eura, kao rezultat pada prihoda od kreditiranja i platnih usluga, kao i manji prihod od trgovanja hartijama od vrijednosti”, navodi se u saopštenju.

Neto rezultat od trgovanja i fer vrijednosti porastao je 29,6 odsto na 272,3 miliona eura. Kao posljedica toga, operativni prihodi pali su 1,2 odsto na 6,69 milijardi eura.

Opšti administrativni troškovi porasli su 4,1 odsto na 4,03 milijarde eura uglavnom zbog većih troškova IT i konsultantskih usluga kao i zaposlenih koji sada iznose 2,34 milijarde eura.
To je dovelo do 8,3 odsto manjeg operativnog rezultata na 2,66 milijardi eura.

“Dobici po osnovu finansijske imovine i obaveza koje se ne mjere po fer vrijednosti kroz dobit ili gubitak uključuju dobitak, zabilježen u drugom kvartalu od prodaje udjela u kompaniji VISA Europe u iznosu od 138,7 miliona eura”, rekli su iz Erste banke.

Ukupni kapital, prilagođen za dodatni osnovni kapital odnosno Tier 1 kapital, porastao je na 16,1 milijardi eura.

Ukupna imovina porasla je na 208,2 milijarde eura, najvećim dijelom zbog povećanja novca i novčanih sredstava, pogotovo novčanih sredstava u centralnim bankama na 18,4 milijardi eura.

Krediti i potraživanja od klijenata porasli su 3,8 odsto na 130,7 milijardi eura. Hartije od vrijednosti koje se drže radi trgovanja pale su na osam milijardi eura.

“Što se tiče obaveza, depoziti klijenata porasli su značajno – pogotovo u Češkoj, Austriji i Rumuniji. Depoziti banaka porasli su tri odsto na 14,6 milijardi eura. Dužničke hartije od vrijednosti, većinom obveznice i hipotekarne obveznice, pale su 8,3 odsto na 27,2 milijardi eura”, dodaje se u saopštenju.

Erste grupa, kako su kazali, očekuje povrat na materijalni kapital (ROTE) uz stopu višu od deset odsto u ovoj godini. Solidni makroekonomski razvoj na glavnim tržištima, odnosno Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Srbiji i Austriji, nepromijenjena izrazito pozitivna procjena profila rizika banke i značajno smanjenje bankarskog poreza u Austriji, trebalo bi da budu pozitivni činioci u postizanju tog cilja.

“S druge strane, kontinuirano nisko kamatno okruženje i izostanak jednokratnih efekata poput onog prodaje udjela u VISA-i, kao i još neutvrđeni politički rizici mogli bi to da ugroze”, smatraju u banci.

Razvoj privrede bi, kako se dodaje, u ovoj godini trebalo da se odrazi kroz stopu rasta od između 1,5 odsto i 4,5 odsto na glavnim tržištima Erste grupe u regionu centralne i istočne Evrope.

“Uzevši sve u obzir, Erste grupa očekuje srednje visok jednocifreni rast neto kreditiranja koji zahtijeva umanjivanje marginalnog pritiska nastalog zbog reinvestiranja u državne obveznice u kontinuiranom niskokamatnom okruženju. Značajno poboljšanje kvaliteta imovine takođe ima negativan uticaj na neto prihod od kamata”, navodi se u saopštenju.

Svakim smanjenjem portfelja nenaplativih kredita, uzrokovanim prodajom tih kredita, ali i poboljšanim kvalitetom portfelja, neto prihod od kamata padaće zbog nižeg efekta kamatnog prihoda na nenaplative plasmane.

“Sveukupno gledano, Erste Grupa očekuje da će moći da zadrži neto prihod od kamata stabilnim u ovoj godini. Ipak, ako kamatno okruženje ostane nepromijenjeno, moglo bi doći i do blagog pada”, rekli su iz banke.

Drugi ključni sastavni dio prihoda su neto prihodi od naknada i provizija, a oni bi u ovoj godini trebalo da ostanu na nivou približno jednakom onom u prošloj godini.

“Pozitivan zamah trebalo bi da daju veća potražnja za kreditima i dinamično privredno okruženje. Nakon slabe prošle godine, trgovanje hartijama od vrijednosti takođe bi trebalo da se poboljša”, kazali su iz Erste banke.

Ostali sastavni djelovi prihoda trebalo bi da ostanu na istom nivou uprkos nepovoljnom neto trgovanju i postignutoj fer vrijednosti.

“Operativni prihodi bi stoga trebalo da ostanu stabilni u ovoj godini ili će neznatno pasti u slučaju da rast kredita bude manji od očekivanog”, zaključuje se u saopštenju.