Nakon nekoliko godina rekordno niskih kamatnih stopa u svijetu i u Srbiji, pa sledstveno i niskih profita, banke su u prošloj godini sve naplatile.
Banke u Srbiji su u prvih devet mjeseci ostvarile dobit od 865 miliona eura, više nego u cijeloj 2022. koja je inače bila vrlo dobra godina za banke.
Banke su toliko zarađivale da su vlade nekih zemalja odlučile da im uvedu poreze na ekstraprofit u različitim oblicima.
Narodna banka Srbije i Vlada nisu se odlučile za tako nešto, ali je centralna banka ograničila kamatnu stopu na stambene kredite indeksirane u eurima što će prema ocjeni NBS koštati oko 10 odsto procijenjene dobiti bankarskog sektora.
A kako su banke došle do tolikog profita i da li možemo očekivati da kamatne stope konačno ove godine počnu da padaju?
Kako objašnjava ekonomista Đorđe Đukić, rast profita banaka u prošloj godini je posledica rasta kamatnih stopa na kredite znatno iznad rasta kamatna na štednju.
„Izvor profita banaka je to što kamatne stope na štednju zaostaju za inflacijom i stopom rasta, dok aktivne kamatne stope, koje banke naplaćuju na kredite, rastu znatno brže.
Drugim riječima, bankarske margine, razlika između pasivnih i aktivnih kamatnih stopa, rastu. Regulatori u nekim državama su reagovali porezom na ekstra profit“, ocenjuje Đukić.
On dodaje da bi i ova godina mogla biti dobra za bankare ukoliko bi se nasatvila politika visokih kamatnih stopa ECB.
„Ako od marta budemo imali novi talas rasta kamatnih stopa, profiti banaka biće još veći. Banke u Centralnoj i Istočnoj Evropi ostvaruju prinos na kapital veći od 12 odsto što je nezamislivo u starim članicama EU.
Upravo 12 odsto prinosa na kapital mnoge grupacije navode kao strateški cilj u ovom regionu“, kaže Đukić dodajući da su veoma sporim povećanjem kamatnih stopa na štednju štediše zapravo oporezovane.
„Ko ima velike štedne uloge bježi u nekretnine ili zlato, ali obije su neproduktivne investicije. Kod nas se radi se o svojevrsnoj ucjeni štediša, jer nemaju u šta da ulažu. Doduše za one najbogatije ne brinem, ima mnogo investicionih fondova u svijetu u koje se može uložiti, ali stradaju male i srednje štediše kojima se izjeda supstanca i to godinama. Kamatne stope na štednju su gotovo jednake onima u EU, iako Srbija nije ni blizu EU, ali su zato kamatne stope na kredite daleko veće“, napominje Đukić.
On ukazuje i na efekat straha, zbog kog građani drže pare u banci i to po viđenju, kako bi u slučaju nužde mogli odmah do njih da dođu, a po cijenu toga da ne dobijaju skoro nikakav prinos na njih. To omogućava još veći profit za banke, jer im smanjuje trošak kamata.
Cijena najvećeg dijela kredita kod nas zapravo zavisi od politike Evropske centralne banke i visine njene kamatne stope. Većina dugoročnih kredita je vezana za euribor, a na njega utiče politika ECB.
Tako je euribor sa 2,7 odsto početkom prošle godine došao do 3,9 odsto na kraju godine, a od polovine septembra do pred kraj godine bio je iznad četiri odsto.
Kamatne stope zavise od inflacije
Opet, visina kamatne stope direktno zavisi od toga kolika je inflacija. Što je viša inflacija, centralna banka mora više da diže kamatu i da je duže drži tako visoku.
Prema projekcijama Evropske centralne banke sa posljednjeg sastanka iz decembra prošle godine, prosječna inflacija u 2023. je 5,4 odsto, a očekuje se njeno smanjenje na 2,7 odsto u 2024. godini, dalji pad na 2,1 odsto u 2025. da bi 2026. pala na 1,9 odsto.
Treba reći da je cilj ECB da inflacija bude dva odsto.
Iako je inflacija u Evropi u padu, odbor guvernera ECB je ocenio da je ona i dalje „suviše visoka suviše dugo“.
Vladimir Vasić, finansijski stručnjak i bivši gensek Udruženja banaka Srbije ističe da bi inflacija u Srbiji mogla sljedeće godine da bude oko pet odsto, a u 2025. da padne na oko 2,6-2,7 odsto.
„U EU se očekuje da bi tek u 2026. godini mogla da padne ispod dva odsto. A od inflacije zavise i mere centralnih banaka.
I ECB i NBS su preskočile povećanje kamatnih stopa na poslednjih sastancima, ali ih nisu ni smanjili, Čekaju da vide kako će dosadašnja monetarna politika uticati na inflaciju.
Euribor je malo ispod četiri odsto i tromjesečni i šestomjesečni euribor su jako slični što ukazuje da bankari ne očekuju značajno smanjenje kamatnih stopa za sada. Očekujem da će tek 2025. godine biti nekih olakšanja po pitanju kamatnih stopa“, ocenjuje Vasić.
Izvor: Danas.rs
