A izolovanost se najviše ogleda u dostupnosti tehnologije a samim tim i interneta i komunikacija koje su u ovoj zemlji, uzimajući u obzir da se radi o razvijenoj državi, smiješne.
Internet skoro niko ne koristi
Internet postoji u Severnoj Koreji, ali veoma malo ljudi može da mu pristupi. Dozvoljeno je korišćenje strancima i pripadnicima elite. Međutim, većina Severnokorejaca koristi internu mrežu “Kwangmyong”, severnokorejski intranet, na kojem imaju pristup mejlovima, raznim stranicama iz Severne Koreje, vestima. Ova mreža može da se koristi samo u Severnoj Koreji.
Fejsbukov klon
Fejsbuk je naravno zabranjen u Severnoj Koreji, ali zato postoji društvena mreža koja prilično liči na njega.
1 od 10 Severnokorejaca ima smartfon…
I Severnokorejci se sve više okreću mobilnim tehnologijama. Prema podacima mobilne telefonije “Koryolink” oko 3 miliona stanovnika ove zemlje ima smartfone.
… ali ne mogu da zovu inostranstvo
Ipak njima nije omigućeno zvanje brojeva u inostranstvu. Ipak, oni koji žive blizu granice sa Kinom mogu da prošvercuju kartice iz Kine i na taj način uspostave kontakt sa spoljnim svetom.
Desktop kompjuteri su retkost
Bogati ljudi imaju desktop kompjutere, studenti mogu da im pristupe na Univerzitetu u Pjongjangu, ali običan narod može da ih koristi samo u internet kafeima i to uz nadzor.
USB kao modni detalj
Pošto su kompjuteri retkost, nema mnogo potrebe ni za usb drajvovima. Iako iz Južne Koreje često šalju pomoću balona i dronova usb-ove, diskove i slično preko granice sa Severnom Korejom, oni se ne koriste mnogo. Zato ih mladi nose kao modni detalj.
Operativni sistem Crvena zvezda…
Severna Koreja ima sopstveni operativni sistem nazvan Crvena zvezda. U njemu se nalaze osnovni programi za pisanje, crtanje, igrice, puštanje muzike i filmova...
…koji mnogo liči na operativne sisteme sa Zapada
Na prvi pogled i nema neke razlike izmđe Severnokorejskog OS i neke verzije operativnog sistema Mac.
Severnokorejci ne mogu da priušte tablete
U Severnoj Koreji koriste se samo kineski tableti. Međutim, uprkos tome što su oni jeftiniji od većine, njih mogu da priušte samo bogati ljudi.
Nadzor gledanja televizije
Većina ljudi ima televizor, ali može da gleda samo severnokorejske kanale, jer su tako podešeni. S vremena na vreme policija proverava da li je neko možda nešto petljao sa programima.
