Vlada je prošle sedmice promijenila upravu Montenegroerlajnza (MA), ali još nije donijela odluku na koji način će riješiti nagomilane probleme u tom preduzeću koji su eskalirali u januaru. U opticaju je nekoliko varijanti, a za koju će se odlučiti Vlada i Ministarstvo saobraćaja, pokazaće vrijeme. “Dan” je već u dva navrata postavljao pitanja Vladi u vezi sa budućnošću nacionalne avio-kompanije, ali na upite nijesu odgovarali.
Prema pouzdanim informacijama “Dana”, model koji je primijenjen u Er Srbiji, odnosno JAT-u je dopadljiv i našoj vladi. Tamo je država preuzela sve dugove JAT-a, i uporedo osnovala novu kompaniju u kojoj ima 51 odsto akcija, a Etihad ervejz 49 odsto. Er Srbija je preuzela od JAT-a slotove i dozvole za letenje, a JAT-u je ostala imovina.
Da bi se taj scenario sproveo kod MA, koji je na kraju septembra imao 64,4 miliona eura gubitka, prvo mora da se nađe inostrani partner koji bi bio zainteresovan za ulazak na tržište. Do sada se niko
nije ozbiljnije interesovao za partnerstvo sa Vladom u MA.
Druga stvar koju bi Vlada morala da uradi je preuzimanje dugova, što bi se tretiralo kao državna pomoć. Dodatan, ako ne i glavni, problem je što Evropska komisija ne dozvoljava novu državnu pomoć za MA, jer su već dobili pomoć od oko 10 miliona u proteklom periodu i mora da prođe deset godina prije nego što država opet pomogne iz budžeta nacionalnog avio-prevoznika.
Karta na koju MA može da odigra je ta što se program državne pomoći nije u potpunosti poštovao, ali za to je kriva Vlada koja program nije sprovela u potpunosti. U pitanju je višemilionski dug prema Kontroli letenja koji se nije prebio preko hotela “Park”, kako je dogovoreno programom. S druge strane ni MA nije smanjio broj radnika na dogovoreni nivo.
Tako da bi u slučaju MA, Vlada mogla da otvori firmu koja bi preuzela poslove Montenegroerlajnza, ali dugove ne bi mogla preuzeti, već bi morala da ih se riješi na neki drugi način.
Poslednja opcija i najnepoželjnija za MA je, prema našim saznanjima, stečaj. Uvođenje stečaja, prema dosadašnjoj praksi, što su građani posebno osjetili u slučaju KAP-a, značilo bi pad garancija za kredite. Vlada je garant MA za 6,8 miliona eura kredita kod Hipotekarne banke, kao i za finansijski lizing za otplatu aviona kod BNDES banke. MA svakog januara i jula treba da plati 1,785 miliona eura brazilskoj banci. U ovoj godini još nije plaćena rata. Ukoliko BNDES banka raskine ugovor, Vlada kao garant bi morala da plati oko 17 miliona eura. Raskid ugovora u slučaju stečaja je gotovo neminovan, što bi značilo da bi Vlada iz budžeta po uvođenju stečaja morala da plati 24 miliona eura. U tom slučaju, mnogo bolja varijanta bi bila pokrivanje minusa koji MA pravi na godišnjem nivou, a koji iznosi do 10 miliona eura.
Ekonomski analitičar Siniša Lekić smatra da stečaj nije rješenje, jer bi u tom slučaju upravnik morao da donosi odluke.
– Odluka o budućnosti kompanije mora se brzo donijeti, jer se dugovi uvećavaju iz mjeseca u mjesec. Gubici su sve veći i veći, a niko neće da kupi avio-kompaniju sa desetinama miliona minusa. Promjena menadžmenta možda zaustavi uvećavanje gubitaka, ali ne može oporaviti kompaniju, rekao je Lekić “Danu”.
Izvor: Dan
