U Srbiji ima više finansija nego što ima ideja i firmi koje mogu da upotrijebe te finansije. Nijedno tlo koje nema mnogo svoje intelektualne svojine, nego prodaje sate ljudi, nije plodno za investiranje. Veći je problem investitorima da nađu u šta da ulože, nego što ovde ne može da se dođe do kapitala. Kapital je najmanji problem
Ivan Bjelajac, koji od svoje 19. godine radi u IT sektoru u Srbiji, nije bio veliki ljubitelj škole, ali je već sa šest godina pokazivao interesovanje za kompjutere. Roditelji su mu bili šahisti, pa je kao dijete usvojio pravila strateškog razmišljanja te igre, koje se kasnije pokazalo veoma korisnim u vođenju biznisa. Fakultet je upisao tek posle četiri godine radnog iskustva na inženjerskim poslovima, jer je želio da sistematizuje i dopuni znanje koje je stekao u praksi.
Svoju prvu kompaniju CyberNet Technology osnovao je kad je imao 28 godina. Tada je, 2011. godine, dobio nagradu Diskobolos i proglašen je za jednog od 30 najuspješnijih Srba ispod 30 godina. Problem te liste, kako kaže Bjelajac, bio je što je samo šestoro ljudi od 30 nagrađenih u tom trenutku živjelo u Srbiji.
“Danas mislim da smo tu samo trojica“, kaže on i dodaje da sam nikada nije imao potrebu da ode iz zemlje.
Prije pet godina pridružio se Vladimiru Prelovcu koji je bio u procesu osnivanja kompanije Devana Technologies čiji je softver ManageWP u septembru ove godine kupila američka kompanija Go Daddy, najveći svjetski registar domena i jedna od vodećih hosting kompanija. Nakon akvizicije, cjelokupan beogradski tim kompanije Devana Technologies prešao je da radi za GoDaddy, što je postala i prva zvanična kancelarija te firme u Evropi, koju danas vodi Ivan Bjelajac.
Šta je donijela akvizicija i kako sada funkcioniše kompanija GoDaddy u Beogradu?
Kolege iz centrale ne dolaze ovamo, mi malo više putujemo u San Francisko.
Operativno smo nezavisni, strateški nismo. Odluke o pravcu i budžetima se donose na nivou korporacije. Devana i dalje postoji, ima neki svoj brend, možda će se pojaviti sa nekim drugim projektima, ali za sada ono što se operativno dešava je vođenje GoDaddyja i realizacija planiranog rasta. Nas je u trenutku akvizicije u septembru bilo 28 u kompaniji, danas nas ima 39, a do kraja sljedeće godine, prema nekim planovima, biće nas između 120 i 160.
Koliko je teško doći do kvalitetnih ljudi na tržištu i, sa druge strane, koliko ih je danas teško zadržati u firmi?
Nismo imali problema sa zadržavanjem ljudi. I dalje smo, po nekim listama, u vrhu najpoželjnijih poslodavaca u IT sektoru. Dok smo bili manji, morali smo da odbijamo ljude jer potreba nije bila tolika, koliko smo mogli da dođemo do nekog zadovoljavajućeg kadra. U narednom periodu planiramo da radimo više na edukaciji kroz besplatnu akademiju za potencijalne kolege, jer najviše pozicija na koje ćemo primati ljude biće za WordPress.
Kako riješiti problem manjka kvalitetnih ljudi na tržištu rada?
Pronalazak kadra za bilo kakve ozbiljnije pozicije, za rukovodeće pozicije ili sa određenim znanjem i sposobnostima zahtijeva sve više ulaganja firmi. Što je u redu, firme time i treba da se bave i da ulažu i da se trude. Sa druge strane, ni država ne treba da se bavi toliko pojedinačnim investicijama i pomaganjem pojedinačnim firmama, već treba da se bavi eko-sistemom. A eko-sistemu ne treba milion eura da nešto završi. Eko-sistemu treba još ljudi, treba mu brže osposobljavanje kadra.
Trenutno je najpotrebnije raditi na poboljšanju obrazovanja i stvaranju više prilika za praktična iskustva za ljude koji će sutra da dođu na tržište rada.
Koliko bi veća saradnja između privrede i fakulteta pomogla da studenti steknu praktična znanja koja im obrazovni sistem ne pruža? Idu li firme danas dovoljno u susret studentima?
Gotovo sve IT firme su već na fakultetima, a neke idu i u srednje škole. Bilo bi veoma dobro kad bi, sa druge strane, firme imale veću saradnju sa obrazovnim sistemom, koja bi bila dvosmjerna. Fakulteti nemaju nikakve veze sa privredom.
(Nova ekonomija)
