Nacrtom programa ekonomskih reformi od naredne do 2021. godine, o kojem je juče počela javna rasprava, predviđen je postepeni rast BDP na 5,1 milijardu eura i vraćanje javnog duga u okvire od 60 odsto u 2022. godine, rast investicija posebno od ekonomskog državljanstva…
Srednjoročni budžetski okvir, navodi se, ne uključuje povećanje zarada, penzija i socijalnih davanja, osim redovnog usklađivanja sa zakonom. Vlada je pozvala zainteresovane da se do kraja mjeseca uključe u javnu raspravu o nacrtu koji je, kako su naveli, pripremljen kao doprinos snažnoj posvećenosti ispunjavanju prioriteta koji se odnose na ekonomski dijalog sa EK i članicama EU. U okviru konsultativnog procesa 24. decembra biće održan i okrugli sto, piše Pobjeda.
U narednoj godini ovim dokumentom je projektovan BDP na 4,78 milijardi, godinu kasnije 4,95 a 2021. godine 5,138 milijardi eura. Očekuje se blagi nominalni rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, dok će u javnom, shodno Strategiji reforme javne uprave, doći do optimiizacije broja zaposlenih, a zarade ostati na istom nivou. Kao rezultat ovih kretanja, porez na dohodak i doprinosi u srednjem roku trebali bi da nominalno rastu u prosjeku 1,2 odsto.
Istovremeno, od 2019. predviđen je silazni trend javnog duga sa projektovanih 70 odsto BDP u 2018. godini, na 67 odsto u 2019. godini, 64,6 odsto u 2020. i 60,4 odsto BDP u 2021. godini.
Vlada ima namjeru da sprovede i hedžing aranžman radi minimiziranja valutnog rizika kod kredita za izgradnju prioritetne dionice auto-puta. Hedžing aranžman bi bio sproveden 2019, a prije početka otplate kredita, koja je predviđena za 2021konstatuje se u ovom dokumentu.
U 2019. predviđeno je ažuriranje strategije, što bi trebalo da obuhvati novu analizu duga i definisanje strategija upravljanja dugom u novom trogodišnjem razdoblju 2019-2021. U Vladi očekuju i da ekonomsko državljanstvo poveća investicije.
“Projekat ekonomskog državljanstva obezbijediće povećanje priliva stranih direktnih investicija, generisati nove prihode i dodatna sredstva za ulaganje u manje razvijena područja kako bi se unaprijedio regionalni razvoj”, ocijenjeno je u dokumentu.
Takođe se očekuje da će se sprovođenje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i legalizacijom neformalno izgrađenih objekata stvoriti uslovi za povećanje prihoda opština i fiskalne i budžetske discipline.
U dokumentu je analiziran i PDV i planirana fiskalizacija elektronske. Navodi se da će efekti fiskalizacije u 2020. iznositi šest miliona eura i u 2021. dodatnih četiri miliona eura. Planirano je povećanje prihoda od akciza za četiri odsto prosječno godišnje.
U dokumentu se navodi da model rasta ekonomije Crne Gore od naredne do 2021. godine ostaje pod snažnim uticajem investicionog ciklusa, koji će imati dominantan uticaj na ekonomske tokove.
Shodno utvrđenom srednjoročnom okviru, glavni ciljevi strategije u oblasti javnih finansija u trogodišnjem periodu su projektovano smanjenje deficita u narednoj godini, nakon čega javne finansije prelaze u zonu suficita koji se ostvaruje 2020. i 2021. godine.
