Merkelova i Makron žele da spoje kompanije Simens i Alstom

Njemačka i Francuska imaju plan da spoje Simens i Alstom i naprave novog željezničkog giganta, međutim, ta ideja ne dopada se baš svima u EU.

Francuska i Njemačka misle da birokrate iz Evropske unije treba uvjek da budu na njihovoj strani. Međutim, kako piše sajt Politiko, činjenica da Evropska komisija ne gleda blagonaklono na njihov novi zajednički projekat, ukazuje na to da dvije najmoćnije zemlje u bloku griješe.

Evropska komisija po svemu sudeći ne želi da dopusti kompanijama Simens i Alstom da se spoje i naprave novog železničkog giganta, a to bi moglo da utiče i na entuzijazam Njemačke i Francuske po pitanju EU.

EU ima oštru knjigu pravila koja postaje ozbiljna muka za njemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji žele da naprave željeznički ekvivalent kompaniji Erbas.

Neprijateljski stav Evropske komisije prema njihovoj želji pokazuje duboku podjelu u srcu EU. S jedne strane se nalaze protekcionistički nastrojeni lideri koji žele bolju odbranu od Kine i njenog opasnog ekonomskog širenja na Stari kontinent, a sa druge strane su ekonomski liberalniji zvaničnici koji se bave pitanjima trgovine i konkurencije, koji ne vole koncept industrijskih šampiona.

Merkelova je pozvala Brisel da ne dozvoli da njegova pravila o konkurentnosti, koja se fokusiraju na to da li će spajanje naštetiti evropskom tržištu, stanu na put stvaranju industrijskog teškaša koji bi mogao da se bori sa konkurencijom iz Azije.

Francuski ministar finansija je prošle nedjelje izjavio da bi regulatori iz Brisela trebalo da omoguće dogovor o spajanju “Simensa” i “Alstoma”.

On je rekao da su Evropi potrebne kompanije koje mogu da budu rivali kineskom “željezničkom čudovištu” CRRC.

“Ovdje se ne radi samo o ekonomiji. To spajanje treba vidjeti kao vjenčanje Francuske i Njemačke u periodu gde postoji dosta pretnji po evropsku ujedinjenost. Da li je protekcionizam pokušaj da se unaprijedi performans naše industrije na međunarodnom tržištu?”, rekao je Floran Laroš, profesor ekonomije sa Univerziteta u Lionu za Politiko.

Slični Članci