Prema Istraživanju Evropske invsticione banke (EIB) o aktivnostima banka u regionu centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CIJIE), međunarodne bankarske grupacije koje posluju u ovom regionu pokazale su otpornost i posvećenost. Istraživanje koje je sprovedeno u proljeće ove godine tokom krize Banke Silicijumske doline i banke Credit Suisse pokazalo je da je u proteklih šest mjeseci znatna većina matičnih banaka (73%) u ovim zemljama zadržala svoju izloženost, dok je 18% povećalo svoje prisustvo. U pogledu dugoročnih strategija, prekogranične bankarske grupacije ukazuju na nameru da održe isti nivo poslovanja (45%) ili da se selektivno šire (45%).
„Istraživanje bankarskog kreditiranja potvrđuje posvećenost međunarodnih bankarskih grupacija ovom regionu, kao i njihove napore da održe stabilnost. Međutim, u aktuelnom makroekonomskom kontekstu, evidentno je dalje pooštravanje uslova finansiranja na strani ponude u svim segmentima poslovanja i u većini zemalja, koje će se zadržati i u narednim mjesecima.”, izjavila je glavna ekonomistkinja EIB Debora Revoltela.
Kada je riječ o Zapadnom Balkanu[1], samo nekoliko banaka planira da selektivno smanji svoju izloženost regionu. Preko 40% njih planira da dugoročno održi postojeći obim poslovanja, a gotovo 45% da selektivno proširi svoje prisustvo. Međutim, imajući u vidu usporavanje rasta, visoku inflaciju i veće kamatne stope, banke predviđaju porast problematičnih kredita, što će se naročito odraziti u sektoru stanovništva i privrede. One očekuju da će trenutno povoljno okruženje za finansiranje ostati takvo i tokom sledećih šest mjeseci, uz izvjesna poboljšanja zahvaljujući depozitima stanovništva i privrede, a uprkos očekivanom smanjenju finansiranja centralnih banaka.
„Region Zapadnog Balkana još jednom pokazuje svoj tržišni potencijal, otpornost i spremnost za prevazilaženje tekućih geopolitičkih ograničenja. Posvećenost bankarskih grupacije ekonomskom rastu mora biti očuvana, a Grupacija EIB će nastaviti da obezbjeđuje finansiranje koje je regionu neophodno za adekvatan odgovor na buduće potrebe”, rekla je Liljana Pavlova, potpredsjednica EIB.
Rast kredita na Zapadnom Balkanu znatno je usporen još od početka 2022. godine, dok je kreditni kvalitet ostao stabilan, kao i pristup finansiranju, zahvaljujući stalnom prilivu depozita od privrede i stanovništva. Za razliku od prethodnih faza ekonomskog usporavanja, tokom proteklih mjeseci tražnja za kreditima bila je stabilna i očekuje se da će ostati jaka, mada u većoj mjeri u sektoru privrede (velikih pravnih lica i malih i srednjih preduzeća), nego kod stanovništva (potrošački krediti i kupovina stanova). Međutim, promijenila se njena struktura, gdje je sada njen glavni pokretač obrtni kapital, što pokazuje potrebu preduzeća za održavanjem likvidnosti. S druge strane, očekuje se negativan doprinos u segmenatima fiksnih investicija i kredita za stanovništvo. Naročito je niska tražnja za potrošačkim i hipotekarnim kreditima, a predviđa se i da će ostati smanjena.
Takođe, tokom proteklih mjeseci znatno se pogoršala ponuda kredita, koja ukazuje na spremnost banaka da odobravaju kredite. Pooštravanje uslova kreditiranja odrazilo se na sve segmente poslovanja, pri čemu se može reći da su mala i srednja preduzeća najpogođeniji segment. Očekuje se da će nedostaci na strani ponude trajati i tokom sljedećih šest mjeseci, mada u nešto manjem intenzitetu, mada su moguća poboljšanja u domenu hipotekarnih kredita.
Više informacija možete naći ovdje.
O istraživanju bankarskog kreditiranja u CESEE
Istraživanje je sprovedeno u martu 2023. godine i prikupljeni su podaci o strategijama međunarodnih bankarskih grupa u pogledu centralne, istočne i jugoistočne Evrope i obavezama koje su preuzele prema regionu. Njime se prikupljaju informacije o kreditnim standardima, uslovima kreditiranja, kao i o raznim domaćim i međunarodnim faktorima koji mogu uticati na promene u kreditiranju. Takođe se ispituje tražnja za kreditima. Anketa sadrži konkretna pitanja o kreditnom kvalitetu i uslovima finansiranja za banke. Tako je osmišljena da se izgradi panel posmatranja koji procenu stanja bankarskog sektora u regionu CESEE može da pruži gotovo u realnom vremenu. Istraživanje je razvila i sprovela ekonomska služba EIB i ono predstavlja deo serije izveštaja koji se, zajedno sa EBRD, MMF i Svetskom bankom, izrađuju za Bečku inicijativu
[1] Skupinu Zapadnog Balkana čine: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija.
* Ovom oznakom ne dovode se u pitanje stavovi o statusu i ona je u skladu sa rezolucijom SB UN 1244/1999 i Mišljenjem MSP o Deklaraciji o nezavisnosti Kosova
