Iako se sa učlanjenjem u Evropsku uniju preuzima i obaveza prelaska na zajedničku valutu, put do članstva u eurozoni nije nimalo lak, a pitanje je i donosi li dovoljno političkih poena onima koji bi zemlju trebalo da povedu put prihvatanja eura. Bugarska, Hrvatska i Rumunija prve su u redu za članstvo u eurozoni, ali je balkanska trojka, umjesto ohrabrenja za inicijativu, dobila detaljan spisak preduslova za ulazak u najprestižniji evropski klub.
Sedam zemalja članica Evropske unije nalazi se još van eurozone: Bugarska, Češka, Hrvatska, Mađarska, Poljska Rumunija i Švedska. Iako su formalno prihvatile obavezu da jednoga dana pređu na upotrebu zajedničke valute, trenutno samo tri balkanske države pokazuju želju da se bave tim poslom. Ne ohrabruje ni poslednji izvještaj Evropske komisije o približavanju kriterijumima za članstvo u eurozoni, objavljen krajem maja, u kome se ističe da ni jedna od tih država ne ispunjava sve preduslove.
Kriterijumi za prijem u Evropsku monetarnu uniju (EMU) podsjećaju na one za prijem u samu EU: da bi njena prijava za prelazak na euro uopšte bila razmatrana, zainteresovana zemlja mora da obezbijedi cjenovnu stabilnost, zdrave javne finansije, stabilnost kursa i da kamatne stope na njenom tržištu odgovaraju ili prate visinu kamatnih stopa na dugi rok u eurozoni. Gledajući spisak potencijalnih novih članica EMU, neke će možda iznenaditi da su Bugarska i Hrvatska za sada najizglednije kandidatkinje, pošto od svih kriterijuma i podkriterijuma formalno ne ispunjavaju samo to da nisu uključene u evropski mehanizam deviznih kurseva (ERM-2). Pravilo, inače, kaže da zemlja mora provesti barem dvije godine u okviru ERM-2 mehanizma kako bi mogla da pređe na euro.
Revidiranje optimizma u Hrvatskoj
Posle plasmana u finale Svjetskog prvenstva u fudbalu, komentatori širom svijeta skretali su pažnju na „novi hrvatski optimizam“ i u kontekstu ekonomskih kretanja. Izjave o planovima za prijem u eurozonu hrvatskih političara posle finala ipak su skromnije nego u 2015. godini, kada je aktuelna predsjednica Kolinda Grabar Kitarović rekla da se nada prelasku na euro u 2020. godini. Premijer Andrej Plenković nedavno je izjavio da bi do 2020. Hrvatska mogla da se uključi u ERM-2, što je, kako se za sada čini realnija procjena.
To nagovještava i dio aktuelnog Izvještaja o pridruživanju eurozoni za Hrvatsku, u kome Evropska komisija podsjeća da je krajem prošle godine ta zemlja bilježila značajne makroekonomske neravnoteže, povezane sa visokim nivoima javnog, privatnog i spoljnog duga denominovanog uglavnom u stranoj valuti, a suočavala se i sa perspektivom sporijeg privrednog rasta. Takvim državama – a Hrvatska sigurno nije usamljen slučaj u EU – poruku je poslao komesar za ekonomska i finansijska pitanja Pjer Moskovici, koji je na predstavljanju pomenutog izvještaja rekao da je „jedna od ključnih lekcija koju je EU savladala u proteklih 20 godina ta da zemlje mogu da napreduju kao dio eurozone samo ukoliko su prije prelaska na euro prošle kroz stvarno, a ne nominalno ekonomsko prilagođavanje”. Zato je, kaže Moskovici, „važno da države koje žele da prihvate evro snažno rade na povećanju produktivnosti, rastu investicija i zapošljavanja, kao i na smanjenju nejednakosti“. Okvirni rok za ulazak Hrvatske u eurozonu za sada je 2025. godina.
Bugarska i Rumunija: odlaže se
Bugarska je planirala da ovoga jula podnese ne samo zahtjev za prijem u eurozonu, već i u Šengenski sistem, ali je od formalizacije želje da koristi zajedničku valutu odustala posle pregovora sa zvaničnicima EMU. Zauzvrat, dobila je spisak veoma jasnih preduslova koje treba da ispuni, a koji su povezani sa opštim preduslovima za takav korak. Za početak, Bugarska prije ulaska u devizni mehanizam ERM-2, mora da obezbijedi da sve njene poslovne banke prođu odgovarajuće stres testove i inspekcije Evropske centralne banke. Potrebno je, takođe, da ojača kontrolu nebankarskog sektora, kao i da sprovede reforme u domenu sprječavanja pranja novca i borbe protiv organizovanog kiminala. Podnošenje prijave za pokretanje procedure ulaska u EMU Bugarska je, tako, prolongirala za jul 2019. godine.
Rumunija, sa druge strane, iako sa Hrvatskom i Bugarskom spada u tri najsiromašnije članice EU, već duži period bilježi visoke stope privrednog rasta. Štaviše, jedan od zvaničnih ciljeva rumunske ekonomske politike je da do 2020. godine dostigne 70% EU dohotka po glavi stanovnika. Međutim, kada Izvještaj o pridruživanju eurozoni maltene počne opaskom koja dovodi u pitanje nezavisnost Centralne banke Rumunije, teško da ambiciozni planovi o prelasku na euro mogu da opstanu. Kada se na to doda slično upozorenje koje je i Hrvatskoj stiglo krajem 2017. godine povodom zabilježenih makroekonomskih nestabilnosti, jasno je da ni ta zemlja nema podršku kada je riječ o pokretanju procesa prelaska na euro. Rumunska vlada je, zato, u saopštenju povodom odlaganja objavljivanja okvirnog datuma za ulazak u EMU istakla da je „prije nego što napravi taj korak, daleko važnije da se napravi sveobuhvatna analiza institucionalnih, privrednih i strukturnih preduslova za prelazak na euro“.
Preko preče, naokolo brže
Za razliku od „balkanske trojke“, Češka, Poljska, Mađarska i Švedska nemaju nikakve konkretne planove kada je riječ o ulasku u eurozonu, a ako su i razmatrale tu opciju, od nje su odustale tokom ili neposredno posle velike finansijske krize, uključujući krizu u Grčkoj. Štaviše, upravo je sudbina Grčke, zemlje koja je „predala“ mogućnost da vodi sopstvenu monetarnu politiku u ruke Evropske centralne banke, poslužila nekima od ovih država kao argument da „ne žure“ u eurozonu, a Švedskoj i da na dugi rok odbaci mogućnost da se uopšte razgovara o napuštanju krune u korist eura.
Evropska komisija, ipak, često uz štap ponudi i šargarepu, a kada je riječ o „konvergenciji ka eurozoni“, kako se zvanično zove proces prelaska na euro, ta šargarepa se svodi na pristojnu sumu od oko dvije milijarde eura, koliko ukupno i bespovratno mogu da potroše države van eurozone koje žele da sprovedu odgovarajuće reforme, kako bi u dogledno vreme prešle na zajedničku valutu. Daleko veći kolač, vrijedan 22 milijarde eura, namijenjen je članicama eurozone „za modernizaciju ekonomije i jačanje otpornosti EMU“, a razlika u izdvojenim sumama šalje jasnu poruku da će se trud uložen u „konvergenciju“ jednoga dana sigurno isplatiti.
Šta kažu građani o prelasku na euro?
Prema podacima Eurobarometra, koji je u aprilu istraživao stavove građana zemalja koje još nisu članice eurozone, 51% stanovnika svih sedam država podržava prelazak na euro, dok se 46% protivi. Najjači otpor uvođenju eura bilježi se kod Čeha i Šveđana, dok je podrška najjača u Rumuniji. Kada je ispitanicima, međutim, postavljeno pitanje da li misle da je njihova država spremna za prelazak na zajedničku valutu, građani svih sedam zemalja listom su odgovorili da nije.
(Bif.rs)
