Vlada je juče formirala tim od 58 stručnjaka koji treba da pripremi program ekonomskih reformi za period 2019-2021. Koordinatori ovog tima su Nina Vujošević i Iva Vuković iz Ministarstva finansija.
Usvojena je informacija o pripremi programa za koju je ocijenjeno da je pravovremena i da se radi o važnom i zahtjevnom poslu – dokumentu u kojem bi Vlada trebalo da predstavi ekonomsku politiku za narednu godinu i srednjoročni period kao osnovu za ekonomski dijalog sa Evropskom komisijom u procesu integracija.
Zadatak tima je da pripremi okvir srednjoročne ekonomske politike i postavi ciljeve, pripremi analizu makroekonomskog okvira, potencijalnog auto-puta i projekciju makroekonomskih indikatora na osnovu očekivanja u međunarodnom okruženju i trendova u Crnoj Gori, potom analizu održivosti javnih finansija na osnovama fiskalne politike i postavljenih fiskalnih ciljeva. Tim mora da pripremi i set mjera u okviru strukturnih reformi i procjeni primarni fiskalni uticaj i po mogućnosti, šireg makorekonomskog uticaja predloženih mjera u okviru strukturnih reformi organizuje javnu raspravu o nacrtu programa.
“Tim treba da pripremi izvještaj o sprovođenju mjera strukturnih reformi u okviru programa ekonomskih reformi za 2018-2020. i 2019-2021. i dostavi ga Savjetu za konkurentnost i Vladi na razmatranje, učestvuje u pripremi ministarskog sastanka zemalja članica EU i zemalja kandidata za članstvo u EU”, zacrtano je u Vladinoj informaciji.
Naglašava se takođe da je strateški cilj ekonomske politike definisan u Pravcima razvoja Crne Gore kao i Strategijom održivog razvoja Crne Gore do 2030, a odnosi se na unapređenje kvaliteta života svakog pojedinca u dugom roku.Model ekonomskog zasniva se na stranim direktnim investicijama, uz postepeno proširenje izvozom. Od investicija u turizam, energetiku, poljoprivredu i industriju i izvoza proizvoda i usluga iz ovih sektora dominantno zavisi dalji rast i razvoj ekonomije, konstatovano je u informaciji.
Rast
Uz dinamiziranje ekonomskog rasta, neophodno je postići njegovu održivost i inkluzivnosti.
“Potrebno je dalje povećavati učešće sektora koji otvaraju nova kvalitetna radna mjesta, kako bi se doprinijelo većoj zaposlenosti, odnosno poboljšanju kvaliteta života građana. Prepreke ovakvom ekonomskom rastu Vlada treba eliminisati strukturnim reformama za povećanje konkurentnosti koja znači nove investicije, veću proizvodnju i izvoz. Otuda će se vođenje ekonomske politike države i u narednom period temeljiti na jačanju makroekonomske stabilnosti (prvenstveno fiskalne) i unapređenju konkurentnosti“, ocijenjeno je.
