Ustajanje u četiri izjutra, nalivanje kafom i zelenim sokom, uključivanje više ekrana istovremeno za niz video poziva i strateških sesija: vi se predajete „haslu” da biste izgradili imperiju motivisanu jasno zacrtanom misijom i iskorišćavate vlastitu usredsređenost na postizanje uspeha da to ostvarite.

Kome treba san kad ćete zaraditi bilione dolara?

Narativ „hasl” kulture promoviše ideju da uvek postoji nešto novo čemu možete da težite: zarađivanju više novca, sticanju veće titule ili unapređenju kako biste osigurali viši plafon za uspeh.

Iako svi preduzetnici ne prihvataju ove arhetipe, neki eksperti tvrde da neki ljudi i dalje osećaju pritisak višedecenijskog efekta potpune posvećenosti poslu, često na štetu drugih faktora u njihovom životu.

Oni ističu da ovaj mentalni sklop potiče uglavnom od tehnoloških start-apova iz Silicijumske doline, a širi se preko društvenih mreža.

Ali, oni ističu i da svesno preterivanje u poslu – i hvalisanje da se to radi – može da ima negativne posledice po mentalno i fizičko zdravlje radnika i da bi kao posledica moglo da počne da gubi privlačnost, naročito među nekim zaposlenima iz marginalizovanih grupa i manjinskog porekla.

U eri pandemije, mnogi ljudi su počeli da preispituju prioritete u onome što žele od rada i života: oni sve više daju otkaze na toksičnim radnim mestima, izbegavaju suvišne obaveze, pojačavaju granice i pronalaze više vremena za privatne živote i hobije.

Uz to, eksperti tvrde da ekonomska neizvesnost i veća svest o nejednakosti može takođe da učini da ideje i rečnik mentaliteta „ustaj i prioni” deluju zastarelo i van dodira sa stvarnošću.

Uspon filozofije „ustaj i prioni” (rise-and-grind)
Eksperti kažu da je preduzetnički bum devedesetih i ranih dvehiljaditih postavio temelje narativa o „hasl” kulturi.

Oni ističu da je uspon finansiranja kompanija rizičnim kapitalom (venture capital) pomogao u izgradnji tehnoloških titana u Silicijumskoj dolini: kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk koje su uspostavile dominaciju.

Ovi masovni uspesi – slavni po intenzivnoj radnoj kulturi kojoj posvećujete čitav život- učvrstili su Severnu Kaliforniju na položaju svetskog centra za inovaciju i preduzetništvo.

„Silicijumska dolina je stekla imidž paradigme ekonomije, udarne oštrice tehnologije”, kaže Nik Srniček, predavač digitalne ekonomije na Kraljevskom koledžu u Londonu i koautor nove knjige Posle posla.

„Ta vodeća pozicija znači da šta god da se desi u Silicijumskoj dolini, osetiće se i širiti dalje.”

Kultura rada 24 časa dnevno, 7 dana nedeljno i borbe za osvajanje sredstava za finansiranje postali su uzorni poslovni model mnogima.

„To je legitimizovalo ideju da, da biste bili uspešni i ostvarili bilo šta značajno, morate da radite prekovremeno”, kaže Srniček.

Tajna uspeha, prema nekim osnivačima?

Radite predano i kad mislite da ste dali sve od sebe, pogurajte još jače.

„Prema ideologiji ‘hasl’ kulture, ljudi ne forsiraju sebe u radu zato što imaju ekonomsku motivaciju, već prosto zato što je to način da ambiciozni ostvare ono što su naumili”, dodaje Srniček.

Hiđung Čang, profesor sociologije i društvene politike na Univerzitetu u Kentu, u Velikoj Britaniji, koji istražuje tržište rada i socijalne države, slaže se s tim.

„Ljudi su se priklonili ideji da morate da se posvetite samo poslu i žrtvujete sve mimo njega.”

Vremenom je taj narativ samo rastao: „Sa usponom Linkdina, Instagrama i TikToka, narativi o ‘hasl’ kulturi su eksplodirali”, kaže Danijela Hejg, glavna psihološkinja u DH Konsaltingu, londonskoj konsultantskoj firmi specijalizovanoj za razvoj liderstva i blagostanja na poslu.

„A onda je on počeo da se hrani nesigurnostima ljudi u vezi sa tim šta sve nemaju i šta ne čine.”

Da li prolazi vreme veličanja „hasla”?
Zabrane kretanja tokom pandemije pružile su mnogim radnicima vreme i prostor da preispitaju ravnotežu između posla i života.

I zato što je taj period pratio stres finansijske nesigurnosti, eksperti kažu da su neki ljudi otkrili da ih „hasl” kultura više iscrpljuje nego što ih osnažuje.

„Od kovida-19, ljudi su počeli da odbacuju ‘hasl’ kulturu i da se štede – nisu više bili spremni da obavljaju poslove koji ništa ne znače i počeli su da postavljaju granice između sebe i toksičnih narativa”, kaže Bruks I. Skot, kalifornijski instruktor za rukovodioce i ekspert za međuljudsku komunikaciju.

„Oni su uvideli da ‘hasl’ kultura više ne funkcioniše kao ključni sastojak ostvarivanja uspeha.”

Anketa koju je 2022. godine na 2.000 američkih radnika sprovela osiguravajuća kompanija Prudenšel pokazala je da je 70 odsto američkih radnika postavilo kao prioritet ili razmišlja da postavi kao prioritet privatne živote iznad poslova i karijere; 20 odsto je reklo da je spremno da prihvati smanjenje plate ako to znači da će imati bolju ravnotežu između posla i života.

„Jedan od načina razmišljanja o radu je da on radnicima pruža dve nagrade: jedna je plata; i, manje poznata, smisao i zajednica”, kaže Danijel Markovic, profesor prava na Jejlu, i autor knjige Zamka meritokratije.

„Osoba koja radi isključivo za platu tretira sebe kao imovinu a ne kao osobu i posvećuje mnogo više odraslog života sticanju te imovine – a to je otuđujući način života, koji može da učini osobu bogatom, ali ne i zdravom.”

Posle pandemije, sve više ljudi traži pravu ravnotežu između posla i života, delom kao reakcija na ta razmišljanja, kaže on.

„Odgovori odlaze dublje nego što to priznaje izraz ‘ravnoteža između posla i života’. Oni se ne trude samo da posvete više vremena i pažnje stvarima mimo posla – njima u okviru posla prioritet postaju smisao i zajednica a ne plata.”

Neki podaci pokazuju i da zaposleni pokušavaju da izbegavaju obaveze umesto da ulože čitavog sebe u rad.

Nakon nekoliko godina rastućeg trenda, angažovanje zaposlenih u SAD je doživelo prvi godišnji pad posle decenije – opavši sa 36 odsto angažovanih zaposlenih 2020. na 34 odsto 2021, prema Galupovom istraživanju sprovedenom na otprilike 15.000 američkih stalno zaposlenih i honorarnih radnika.

Taj obrazac se nastavio i 2022. godine, kada je angažovano 32 odsto stalno zaposlenih i honorarnih radnika, dok je 18 odsto aktivno neangažovano.

Plus, dok su nekada kulturom radnog mesta dominirali slogani kao što su ‘ustaj i prioni’, na društvenim mrežama su se pojavile nove ključne reči kao što su ‘tihi otkaz’, ‘meki život’ i ‘ponedeljci osnovnog minimuma’, trend da se ponedeljkom radi najmanje kako bi se izbegao osećaj izgaranja pred vikend.

„Svi ovi trendovi sugerišu da zaposleni počinju da pružaju otpor prema ‘hasl’ kulturi, ne radeći više hrpu poslova koji ništa ne znače i umesto toga stavljajući naglasak na vlastito mentalno zdravlje na radnom mestu”, kaže Skot, koji veruje da će popularnost ‘hasl’ kulture nastaviti da opada.

„Ne verujem da ćemo se vratiti onome kako je bilo ranije”, kaže on.

„Sve je veće razumevanje da, da biste napredovali, morate da imate i malo kreativnog prostora za odmor, ponavljanje i razmišljanje – a ne možete da radite ništa od toga ako ste stalno zauzeti.”

Meritokratija?
Neki eksperti još tvrde i da je određena izloženost široko rasprostranjenoj nejednakosti tokom pandemije osporila ideju „hasl” kulture kao meritokratije – ideje da bilo ko, bilo kog porekla, ko uloži određeni napor, može da ostvari ogroman uspeh sa resursima koje već ima na raspolaganju.

Na primer, zajednice sa nižim primanjima i manjinske zajednice su se suočavale sa krupnim ekonomskim barijerama u poslednjih nekoliko godina, a i oni koji se staraju o drugima imali su problema tokom čitave pandemije, što je stvaralo dodatni teret stalnim poteškoćama preduzetništva.

„Zanimanja i poslovi koji traže mnogo sati rada automatski istiskuju žene i majke”, kaže Čang.

Uz sve to, za start-apove koji pokušavaju da obezbede finansije, neki podaci ukazuju na to da je belcima mnogo lakše da obezbede sredstva: jedan izveštaj iz 2019. godine pokazao je da start-apovi koji vode žene kao i oni koje vode osnivači iz manjinskih zajednica, kao što su Latino i druge manjinske osobe, dobijaju manje finansiranja.

Podaci neprofitne organizacije za istraživanje preduzetništva Digital Andivajdid pokazuje da su konkretno osnivačice Latino i crnačkog porekla dobijale samo 0.43 odsto ukupnih ulaganja venčer kapitala 2020. godine.

A u poslednjih nekoliko godina, finansiranje je opalo još i više za neke osnivače iz manjinskih zajednica, uključujući crnačke preduzetnike.

Sveukupno gledano, kaže Markovic, „sve je veće prihvatanje da individualni trud ne može da pobedi te nejednakosti”.

Pandemija je, objašnjava on, bila „prilično katastrofalna empirijska reakcija na ideju da trud pojedinca, njegova preduzimljivost i naporan rad odlučuju ko će napredovati, da svi imaju jednaku šansu za uspeh.”

Evolucija – ne nestanak – „hasl” kulture

„Hasl” kultura nije u potpunosti nestala, naravno.

I dalje postoje primeri ljudi koji veruju u pristup „ustaj i prioni” i promovišu ga – uključujuće one sa krupnim platformama.

U martu je Hardik Pandja, viši potpredsednik dizajna u jednoj od najvećih indijskih obrazovno-tehnoloških kompanija Unakademi, objavio tvit u kom je napisao da „oni koji kažu da ne treba raditi vikendima nikada nisu iskusili šta je fantastičan posao.”

Ta objava je pokrenula ogromnu raspravu, i imala je 1,2 miliona pregleda u vreme pisanja ovog teksta.

A opet, celokupno gledano, eksperti kažu da su stalni rad i jurnjava za profesionalnim prekretnicama koje važe podjednako za sve postali kulturološki manje poželjni za neke ljude.

Čang veruje da je rad od kuće odigrao ključnu ulogu u opadanju tog trenda, jer su zaposleni imali veću kontrolu nad vlastitim radnim satima i rutinom.

„Radnici su uvideli da im manje sati rada ili šetnja za vreme pauze za ručak pomažu da lakše obave posao”, kaže ona.

„Oni su shvatali da, jeste, žele unapređenje, ali žele i da provode vreme sa porodicom.”

Prekovremeni rad i intenzivna posvećenost poslu nekada su bili ultimativni statusni simbol ua mnoge, ali posle nekoliko teških godina – i novih ekonomskih nedaća i potencijalnih otkaza koji su na pomolu – čini se da je nekim ljudima važnije zdravlje i porodica od „hasla”.

Izvor: BBC na srpskom