Ministarstvo finansija još nije zaključilo aranžman zaštite od valutnog rizika za kredit za autoput, takozvani hedžing, iako tu mogućnost najavljuje od početka godine.
“Pregovori o aranžmanu zaštite od valutnog rizika po kreditu kineske Exim banke (tzv. „hedžing-aranžman“) su u toku i očekujemo da ćemo u budućem periodu biti u mogućnosti da konkretizujemo aranžman”, rekli su “Vijestima” iz tog Vladinog resora na čijem je čelu ministar finansija Darko Radunović.
Iz Ministarstva su početkom godine kazali da će donijeti blagovoremeno odluku o minimalizovanju valutnog rizika u aranžmanu sa kineskom Exim bankom, što će omogućiti da spremno dočekaju 2021. godinu kada počinje otplata glavnice kredita za autoput.
Vlada i kineska Exim banka potpisale su 30. oktobra 2014. godine ugovor o zajmu za autoput od oko4 943.991.500 dolara. Radovi na prioritetnoj dionici počeli su 11. maja 2015. godine i predviđeno je da traju četiri godine. Međutim, ministar saobraćaja Osman Nurković najavio je u petak u Skupštini mogućnost da radovi na prioritetnoj dionici Smokovac – Mateševo kasne. Razlog je vjerovatno petlja Smokovac, koja nije bila sastavni dio idejnog projekta, već je naknadno projektovana. Petlja Smokovac će, prema nezvaničnim procjenama, povećati troškove gradnje prioritne dionice oko 30 miliona, a problem su i imovinski sporovi koje sada Vlada pokušava da riješi izmjenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, kojim bi po hitnom postupku uzimala imovinu od građana.
Procijenjena vrijednost dionice Smokovac – Mateševo je 809,6 miliona eura, od čega je 85 odsto obezbijeđeno iz kredita Exim banke, a 15 odsto iz državnog budžeta. Kreditni aranžman je potpisan na 20 godina, sa šest godina grejs perioda, po kamatnoj stopi od dva odsto. Takođe, na nepovučena sredstva se plaća provizija od 0,25 odsto.
Kredit od oko 944 miliona dolara, kada je zaključen 2014. u eurima je vrijedio 743 miliona eura (euro je bio 1,27 dolara). Sada euro vrijedi 1,112 dolara, pa kredit iznosi oko 809 miliona eura.
Kineski kredit za prvu dionicu autoputa povećao je javni dug i prisilio Vladu da podigne poreze, djelimično zamrzne plate u javnom sektoru i ukine naknade za majke da bi dovela finansije u red.
Uprkos tim mjerama, očekuje se da će se dug Crne Gore približiti 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorava da zemlja ne može priuštiti dalje zaduživanje kako bi završila svoj ambiciozan projekat.
“Veliko je pitanje kako će završiti projekat. Njihov fiskalni prostor se silno smanjio, oni su se ‘udavili’ i za sada to je put prema nigdje“, rekao je nedavno Rojtersu zvaničnik EU koji je tražio anonimnost.
Rojters navodi da je jedan zvaničnik predložio da Crna Gora sačeka sa završetkom autoputa dok se ne pridruži EU jer će imati veći pristup strukturnim i kohezionim fondovima Brisela. Ali proces pridruživanja bloku mogao bi trajati deceniju ili više, uprkos zacrtanom cilju o novom proširenju u 2025. godini.
Sumnje o isplativosti autoputa pojavile su se nakon dvije studije izvodljivosti, urađene 2006. i 2012. godine, koje su pokazale da projekat nije ekonomski održiv.
Rojters je u tekstu “Kineski autoput do nigdje progoni Crnu Goru“ naveo da zbog toga što se Vlada nije zaštitila od valutnih promjena i što je izostavila vitalnu petlju (Smokovac) iz prvobitnog plana, troškovi nastavljaju da rastu i sada se približavaju milijardi eura, što je skoro četvrtina crnogorskog BDP-a.
Hedžing će biti na period do deset godina
U Vladinoj Strategiji upravljanja dugom za period 2018-2020. navedeno je da Vlada razmatra razne hedžing aranžmane za zaštitu od valutnog rizika i prema preliminarnim analizama, hedžing za zaštitu od valutnog rizika mogao bi se realizovati na period do deset godina, jer bi ovakva transakcija na duži period povećala troškove hedžing aranžmana.
“Tokom 2015. angažovana su sredstva od 188,8 miliona dolara, dok je tokom 2016. došlo do kašnjenja radova, zbog čega je povučen iznos od 10,8 miliona dolara. U 2017. godini angažovan je iznos sredstava od 205,6 miliona dolara”, navedeno je u Strategiji.
Vijesti online
