Iako je najpoznatija kriptovaluta – bitkoin, izgubila na vrijednosti u poslednjih par mjeseci i povukla ostalih desetak najpopularnijih kriptovaluta, njihova popularnost ne jenjava. Ipak, gotovo sve centralne banke zemalja u regionu nemaju povjerenja u njih i upozoravaju da je ulaganje u kriptovalute izuzetno rizično.
Pojedine centralne banke, poput one u BiH, nisu se čak ni posebno bavile kriptovalutama i imaju neutralan stav. S druge strane, neke od njih, kao što je na primjer Narodna banka Makedonije, osnovale su posebna odeljenja koja proučavaju tržište kriptovaluta.
Za guvernera Centralne banke Crne Gore Radoja Žugića, kriptovaluta je špekulativna hartija.
“I to u mnogo većoj mjeri nego što je novac. Taj segment nije regulisan, nema nadzora, nema kontrole i svako ulaganje nosi rizik onoga ko ulaže u njih. Mislim da su centralne banke malo pasivne kada su u pitanju kriptovalute, ali Centralna banka Crne Gore je već zauzela proaktivan stav o tome. Nesporno je da je to zarada, ali ako je špekulativna, a jeste, onda neko ko zaradi to čini na teret nekog ko gubi”, kaže za “Blic” prvi čovjek CBCG.
Prema riječima Želimire Raspudić, viceguvernera Centralne banke BiH, oni se nijesu posebno bavili tom oblašću.
“U BiH kriptovalute nisu pretjerano uzele maha, nisu tako popularne kao u drugim zemljama regiona. Centralna banka ima neutralan stav za sada. Udruženje banaka BiH je razmatralo tu temu, imali su par prezentacija”, kratko je rekla za “Blic” viceguvernerka CBBiH.
Daleko ažurnija po pitanju ispitivanja tržišta kriptovaluta je Makedonija. Iako ih ispituje, Narodne banke Makedonije za sada takođe ima negativan stav prema kriptovalutama. Maja Kadievska-Vojnović, viceguverner NB Makedonije, čak smatra da to nisu valute, već finansijska sredstva.
“Smatramo da je to samo “balon“, a ne novac. Dakle, to nisu kriptovalute jer je samo valuta novac, a kriptosi to definitivno nisu. One nemaju tri osnovna svojstva novca, da su sredstvo razmjene, sredstvo očuvanja vrijednosti i obračunska jedinica. Možda imaju eventualno funkciju razmjene… Stav NB Makedonije je da je to sredstvo. NB smatra da ko god investira u njih sam preuzima rizik”, kaže za “Blic” Kadievska.
Ona ističe da ni lično nikada ne bi uložila novac u kriptovalute. Ipak, NB Makedonije istražuje ovo tržište.
“Kod nas se radi na tome da se ova oblast na neki način reguliše. Treba imati u vidu da se bitkoin pojavio još za vrijeme ekonomske krize, a da je sada u ekspanziji”, istakla je Kadievska.
U Narodnoj banci Srbije naglašavaju da je zakonodavstvo te zemlje prepoznalo da su kriptovalute značajne za državu u kontekstu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.
“Baš zato je procijenjeno da propisima treba intervenisati u tom, jednom segmentu koji se odnosi na kriptovalute. U decembru 2017. je usvojen novi Zakon o spriječavanju pranja novca i finansiranja terorizma koji je počeo da se primjenjuje 1. aprila 2018. S tim u vezi, lica koja omogućavaju zamjenu kriptovaluta za zakonsko sredstvo plaćanja i obrnuto su izričito prepoznata kao obveznici tog zakona i biće dužna da usklade svoje poslovanje sa odredbama Zakona o sprječavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Iz toga proizlazi obaveza preduzimanja radnji i mjera za sprječavanje pranja novca i finansiranja terorizma iz tog zakona, kao što su identifikacija klijenata, uzimanjem kopije ličnog dokumenta, odgovarajuće izvještavanje NBS i određivanje ovlašćenog lica za izvršavanje ovih radnji. Na kraju, uzimajući u obzir sve navedeno, NBS će u saradnji sa drugim državnim organima i uzimajući u obzir sve relevantne činjenice razmotriti potrebu za regulatornom intervencijom”, naglasili su u NBS.
Oni ističu da kriptovalute nemaju osnovne funkcije novca jer nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, ne mogu se ni u kom slučaju smatrati ni čuvarima vrijednosti i nisu obračunske jedinice.
“Pored toga, kriptovalute ne izdaje centralna banka i ne garantuje za njihovu vrijednost, ne postoje načini kojima bi se ublažile velike oscilacije u ponudi i tražnji, a ni pravila funkcionisanja platformi za trgovanje bitkoinom u mnogim slučajevima nijesu dovoljno jasna i uređena, ni pod nadzorom regulatornih tijela. S tim u vezi, ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite korisnika navedenih usluga, tako da svako ko se upušta u bilo koje aktivnosti u vezi s virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji proističu iz tih aktivnosti”, izričiti su u NBS.
U srpskoj centralnoj banci smatraju da se ne može govoriti o tome da će kriptovalute u bliskoj budućnosti zamijeniti “klasične valute“.
“Prije svega zbog činjenice da je za tako nešto potrebno da određenu kriptovalutu prihvate svi u okviru jednog pravnog sistema i da upotreba takve kriptovalute bude garantovana u tom pravnom sistemu. Za tako nešto još nema ni naznaka”, navode u NBS.
