Plate češkim radnicima snažno rastu, a s obzirom da je Češka jedno od najstabilnijih evropskih ekonomija, za očekivati je da će se trend nastaviti i narednih godina.
No, povećanje životnog standarda ima i svoje loše strane po ekonomsku politiku zemlje. Od oktobra do decembra prošle godine prosječna plata u zemlji dosegla je 31.646 kruna (1229 eura) što je nominalno osam posto više nego godinu ranije.
Ne radi samo ko neće
Prilagođene za inflaciju, plate u Češkoj porasle su 5,3 posto, navodi Bloomberg. Rast plata rezultat je najniže stope nezaposlenosti u Evropskoj uniji od 2,2 posto, koliko je zabilježeno u martu ove godine. Za ilustraciju, najveći izvoznik u državi, proizvođač automobila Škoda, prošlog je mjeseca dogovorio sa sindikatima povećanje primanja – uključujući bonuse i prekovremene sate – za 20 posto. Sindikati, naravno, pozdravljaju ovaj trend. Josef Středula, čelnik najvećeg udruženja sindikata u Češkoj kaže za Bloomberg kako će plate rasti i idućih godina jer su troškovi rada i dalje nekoliko puta niži nego na Zapadu.
“U srednjem roku, a svakako u sljedeće tri do četiri godine, realno možemo očekivati rast plata od tri do pet posto godišnje”, kazao je Středula.
Dok troškovi rada u Njemačkoj iznose 34,1 euro po satu, a na nivou EU 26,8 eura, u Češkoj se kreću malo iznad 11 eura. Međutim, ne rastu plate samo u privatnom sektoru, već i u javnom. Nakon što je u studenom vlada državnim službenicima povećala plate za 10 posto, vlada je obećala uz veće penzije i povišice ljekarima i nastavnicima. No, Češka to može sebi dopustiti za razliku od Rumunije u kojoj plate rastu 15 posto. Naime, Rumuniju je Evropska komisija upozorila zbog budžetske potrošnje, dok je Češka jedno od najstabilnijih evropskih ekonomija, a fiskalna pozicija jedno je od njenih najvećih prednosti.
Bolji od Grka i Portugalaca
Porast životnog standarda u kojem su Česi već nadmašili Grčku i Portugal i približili se Španiji odraziće se na monetarnu politiku. Češka centralna banka (ČNB) više je puta napomenula kako će pregrijano tržište rada zahtijevati dodatne monetarne mjere kako bi se inflacija držala zauzdana. Inflacija je ispod ciljane stope od dva posto, no veće plate prisiliće kompanije da više troškove prebace na krajnje potrošače, kazao je u Tomas Holob, glavni ekonomist ČNB-a.
Josef Středula ističe kako je stagnacija plata neprihvatljiva. “Ekonomija se manje mora oslanjati na izvoz jednostavnijih proizvoda, kao što su automobilski dijelovi, i fokusirati se na napredniju tehnologiju i sofisticirane tipove proizvoda i odluka”, smatra Středula. “Naš pritisak za rast plata predstavlja najefikasniji oblik pritiska za tehnološku promjenu”, smatra Středula.
