Poslanici Skupštine Crne Gore na sjutrašnjoj sjednici trebalo bi da pokažu odgovornost i daju jednoglasnu podršku predlogu rebalansa budžeta i zaduženju, kazao je ministar finansija Aleksandar Damjanović gostujući u emisiji „Tema“ na Televiziji E.
Govoreći o sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, na kojoj Predlog izmjena zakona o budžetu za 2022, kao i Predlog izmjene odluke o zaduženju Crne Gore za 2022. godinu nijesu usvojeni, napominje da niko nije bio protiv njih.
„Niko nije bio protiv rebalansa. Nema argumenata da se bude protiv. Uzdržane glasove sam shvatio kao najavu da će biti amandmandskih djelovanja. Ovoga puta ćemo biti malo ozbiljniji. Nemam ništa protiv da bude amandmana, ali ako budu izazivali neku novu potrošnju, tražiću da kolege koje budu predlagale te amandmane definišu izvore finansiranja. Očekujem jednoglasnu podršku. Sjutra ću to reći kolegama u Parlamentu. Ko ne bude htio da glasa, biće protiv mnogo čega“, ističe Damjanović.
Podsjeća da u budžetu ima oko 50 miliona eura prihoda manje, te očekuje od parlamentarne većine i opozicije da omoguće stabilno izmirenje zarada, penzija, socijalnih davanja.
„Od momenta kada je rebalans ušao u Parlament, sva odgovornost za dešavanja u oktobru, novembru i decembru biće na poslanicima. Srećno bilo, što se mene tiče, lagano“, istakao je Damjanović.
Napominje da je daleko od toga da je Crna Gora pred bankrotom, ali da su, ukoliko do usvajanja rebalansa ne dođe, moguće posljedice po zdravstveni, penzioni, ali i na kompletan sistem.
„Od javnih finansija zavise i privatne finansije. Od javnih i privatnih finansija zavise i ekonomski i svi ostali društveni tokovi“, predočio je Damjanović.
Kada je riječ o predloženom rebalansu i zaduženju do 350 miliona eura, očekuje podršku domaćih banaka.
„Mislim da ćemo doći do tih sredstava. U toku su razgovori sa bankama, počeli su preliminarni. Nakon utvrđivnja rebalansa, ti razgovori su došli u ozbiljniju fazu. Naći ćemo većinu tih sredstava. Mislim da banke plivaju u likvidnosti. Mislim da će morati da pokažu maksimalnu odgovornost. Mislim da će Centralna banka biti maksimalno dobar partner da zajedno zamolimo banke da pokažu odgovornost“, navodi Damjanović.
Istakao je da do smanjenja penzija i zarada neće doći. Naprotiv, tvrdi da će se penzionerima sa najmanjim primanjima obezbijediti određena vrsta pomoći.
„To je planirano rebalansom budžeta uz redovna sredstva za povećanje penzija po osnovu formule i usklađivanja koje imamo dva puta godišnje. Imaćemo precizne podatke koliko to košta. Negdje je ambicija da prosječnu penziju u prosječnoj zaradi i minimalnu penziju u minimalnoj zaradi držimo na nivou od 60 procenata. Tako da, ako je minimalna zarada 450 eura, onda penzija mora da bude 270 eura najmanje. Ako je prosječna zarada 750, prosječna penzija mora da bude 450 itd.“, objasnio je Damjanović.
Međutim, kada je riječ o najavi premijera Dritana Abazovića da će od 1. septembra sve penzije porasti 36 odsto, smatra da formula i Zakon o PIO to onemogućavaju.
„U ovom djelu formula bi radila na procentima koji su mnogo manji“, kazao je Damjanović.
Do kraja 2022. se, navodi, mora ovako, a za sljedeću godinu se mora napraviti održiv i dobro planiran budžet.
„Polovina novembra je rok kada ćemo predati predlog zakona o budžetu za iduću godinu.
Ministarstvo finansija i Vlada planiraju ozbiljan budžet za koji će biti potrebna sinergija svih političkih strana“, zaključuje Damjanović.
Izvor: Portal Analitika
