Sve veći fiskalni rizici iz poslovanja državnih preduzeća, potrebna reforma nadzora

Centar za ekonomske i evropske studije (CEES) sprovelo je istraživanje koje je obuhvatilo prošlogodišnji rad 25 najvećih od oko 150 privrednih društava u većinskom vlasništvu države ili lokalnih samouprava, a rezultati pokazuju tek neznatna poboljšanja u odnosu na 2020. godinu.

Kako su istakli, pandemija koronavirusa negativno je uticala na poslovanje i finansijske rezultate, jer im je smanjena profitabilnost, a ukupne obaveze su porasle.

“Ipak, ukupni rezultati ovih preduzeća, koji čine oko 85 odsto aktivne svih privrednih društava u većinskom vlasništvu države/lokalnih samouprava, i dalje su nepovoljniji u odnosu na 2019. godinu. Fiskalni rizici njihovog poslovanja su povećani, u odnosu na pretpandemijski period. Ukupne obaveze na nivou analiziranih 25 državnih preduzeća su u 2021. godini bile veće za 14% u odnosu na 2019, a povećano je i njihovo učešće u BDP”, rezultati su istraživanja CEES-a.

Posmatrano sektorski, najpovoljniji rezultati i najniži fiskalni rizici u periodu 2018-2021. su ostvareni u sektoru „Snabdijevanje električnom energijom, gasom i parom“, u kome posluju najveća privredna društva u većinskom vlasništvu države. Pri tome su u nekim društvima u ovom sektoru poput CEDIS-a finansijski rezultati pogoršani, bilježeći negativan poslovni rezultat.

“Sektor „Saobraćaj i skaldištenje“, kao drugi najveći sektor u kome posluju privredna društva u većinskom vlasništvu države, karakterišu veoma visoki fiskalni rizici, kako prije tako i nakon pandemije. Pri tome su pokazatelji likvidnosti i solventnosti poslovanja nekih društava u ovom sektoru (poput Aerodroma Crne Gore) u 2021. poboljšani, ali su bili ispod nivoa iz 2019. godine. Društva “Barska povidba AD”, “Crnogorska plovidba AD Kotor”, “Željeznička infrastruktura AD” i Željeznički prevoz AD” u 2021. kao i prethodnih godina karakterišu visoki fiskalni rizici”, piše u saopštenju.

Prema Analizi CEES-a, u oko 150 privrednih društava u većinskom vlasništvu države/lokalne samouprave, zaposleno je oko 17.500 lica. Broj zaposlenih na nivou 25 analiziranih društava u periodu od 2019. se smanjuje što je rezultat smanjenja zaposlenosti u društvima: „Aerodromi Crne Gore AD“, “Željeznička infrastruktura AD”, “Barska plovidba AD”, „Vodovod i kanalizacija Podgorica d,.o.o.“ i Institut za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju “Dr Simo Milošević”A.D.

“S druge strane, snažan rast zaposlenosti u postpandemijskom periodu (zaključno sa 2021.) karakterističan je za društva: CEDIS d.o.o, „Pošta Crne Gore AD, “Rudnik uglja Pljevlja AD”, ”Vodovod i kanalizacija Nikšić”, ”Vodovod i kanalizacija Herceg Novi”, što nepovoljno utiče na njhove ukupne obaveze”, dodaje se u saopštenju.

Takođe, dodaju, važno je naglasiti da su podaci o broju zaposlenih dobijeni iz godišnjih finansijskih izvještaja privrednih drušatva, koji ne obuhvataju radne angažmane po osnovu ugovora o djelu i drugih vrsta ugovora, kao što su na primjer konsultantske usluge. Stoga je realan broj zaposlenih teško utvrditi.

“U cilju poboljšanja poslovanja privrednih društava u večinskom vlasništvu države/lokalnih samouprava u postpandemisjkom periodu, Vlada u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave i ostalim zainteresovanim akterima, treba pripremiti Strategiju/mapu puta sa jasnim koracima u reformi nadzora nad radom ovih društava, kao i reformi korporativnog upravljanja shodno najboljim evropskim praksama”, zaključuju u saopštenju.

Izvor: CdM

Slični Članci