Vlada Imanuela Makrona duboko kopa u svoj paket alata za pronalaženje načina za vraćanje ekonomije u normalu i ispunjavanje predsjedničkog obećanja da će podržati preduzeća i radnike “bez obzira na troškove”. Planom koji se priprema u Parizu, biće predviđene državne garancije u iznosu od 20 milijardi eura takozvanih participativnih zajmova, piše Blumberg.
Instrumenti, zamišljeni u Francuskoj tokom 1970-ih, ali nikad korišćeni u tako velikom obimu, ponudili bi investitorima spoj kapitala i duga. Oni su slični kapitalu po tome što su podređeni svim ostalim dugovima i često dolaze sa udjelom u dobiti. Ali, poput zajmova, oni imaju fiksnu kamatnu stopu i povjeriocu ne omogućavaju pravo glasa.
Ministar finansija Bruno Le Mer želi da zajmovi traju najmanje osam godina i deset godina za neke projekte, a otplate počinju nakon četiri godine. Zvaničnici očekuju da će konačne detalje objaviti u prvoj nedjelji marta.
Nekoliko zemalja Evropske unije kontaktiralo je Francusku državnu blagajnu kako bi saznalo više o tom planu, a zainteresovana je i Evropska komisija, koja je razmatrala uvođenje instrumenta za podršku solventnosti tokom mučnih pregovora prošlog ljeta o fondu za oporavak bloka, navodi se u saopštenju.
Francuski zvaničnik koji nije mogao biti imenovan jer nije ovlašćen da govori o većanjima. Španija razmatra sličan predlog, navodi agencija.
Pretvaranje zajmova u bespovratna sredstva?
Francusko ministarstvo finansija takođe traži ublažavanje uslova za 132 milijarde eura postojećih zajmova pod garancijom države i reklo je da bi moglo čak razmotriti pretvaranje nekih zajmova u bespovratna sredstva.
Takvi napori odgovaraju na zabrinutost zbog približavanja ivici opstanka preduzeća. Kako se vakcinacija povećava, a pandemija opada, raste pritisak na vlade da neselektivnu podršku kompanijama zamijene više ciljanim mjerama.
Ipak, institucije poput Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda više puta su upozorile da će prekrajanje pomoći zaustaviti oporavak.
To je vrlo velka briga u Francuskoj, gdje je dug preduzeća narastao brže nego u drugim evropskim ekonomijama tokom krize. Prebrzo povlačenje vladine podrške moglo bi pokrenuti talas neplaćanja, povećanje broja nezaposlenih i moguće gutanje slabih banaka. Ona preduzeća koja su uspela da prežive mogu biti previše opterećena dugom da bi ulagala i rasla.
Izvor: Blic.rs
