Izbijanje rata u Ukrajini i povezani događaji značajno su pogoršali izglede za Crnu Goru, za čiju ekonomiju se sada očekuje rast od 3,6 odsto u 2022. godini, što je pad sa procijenjenih 5,9 odsto prije početka rata, navodi se u novom izvještaju Svjetske banke.
Potcrtava se da je zemlja okružena povećanom neizvjesnošću, te da je turizam glavni kanal prenošenja efekata rata na ekonomiju Crne Gore.
„Pod pretpostavkom nastavka snažnog oporavka prihoda u turizmu iz drugih zemalja – do 90 odsto njihovog nivoa iz 2019, te pada noćenja turista iz Rusije, Ukrajine i Bjelorusije od 75 odsto, ukupni prihodi od turizma ostaju na nivoima sličnim onima iz 2021. godine. Očekuje se da će potrošnja ipak ostati snažna, zbog pozitivinih efekata većeg raspoloživog dohotka, oporavka zaposlenosti i inflacije koja je veća od očekivane“, precizra se u majskoj analizi.
Ipak, iz SB očekuje da će se investicije povećati u skladu s nastavkom radova na završetku auto-puta i povećanjem ostale kapitalne potrošnje. Istovremeno će se nastaviti s investicijama u sektorima turizma i energetike, ali sporijim tempom.
Oprez zbog javnog duga i euroobveznica
Za inflaciju đočekuju da će ostati na povećanom nivou. Preciznije, inflatorni pritisci na globalnom nivou, ali i u zemlji – kao posljedica povećanja zarada s programom „Evropa sad“ – poguraće inflaciju na 5 odsto u 2022. godini, procjenjuje SB. Kako su naveli, skokovi cijena glavnih berzanskih roba i hrane direktno će uticati na domaćinstva, iako će će on biti nadoknađen povećanjem zarada za formalno zaposlene kroz program ‘Evropa sad’. Međutim, nepovoljniji uticaji na sektor turizma predstavljaju rizik po budžete domaćinstava.
„Potreban je najveći mogući fiskalni oprez da bi se javni dug vratio u okvire fiskalnog pravila Crne Gore od 60 odsto BDP-a. Nasuprot prethodnim planovima, sada se ne očekuje da će fiskalni bilans biti u suficitu do 2025, dok će primarni suficit biti ostvaren vjerovatno tek 2024. godine. Očekuje se da će javni dug pasti na 77 odsto BDP-a u 2022, a na 73 procenta BDP-a u 2024. godini“, stoji u prognozama za naredni period.
Još jedan razlog za oprez predstavljaju očekivano pooštravanje monterne politike u SAD i globalna geopolitička neizvjesnost koje smanjuju sklonost ka rizicima inestitora.
„Crna Gora mora biti fiskalno oprezna, jer euroobveznica iz 2018. od 500 miliona eura dolazi na naplatu u 2025. godini. S obzirom na nepotpunu implementaciju prihodnih mjera iz programa ‘Evropa sad’, potrebna su dodatna fiskalna prilagođavanja kako bi se izbjeglo značajno povećanje fiskalnog deficita u 2022. godini i omogućilo uspostavljanje primarnog fiskalnog suficita na srednji rok, što je od presudnog značaja za smanjanje duga“, ističu iz SB.
Aluminijum, struja i investicije
Očekuju da će doći do proširenja deficita tekućeg računa i da će on ostati na nivou od oko 12 odsto BDP-a na srednji rok. Ipak, stagnacija u oporavku turizma u 2022. i povećanje cijena berzanskih roba povećaće deficit tekućeg računa. Istovremeno, izvoz roba – naročito aluminijuma i električne energije – će djelimično nadomjestiti negativne efekte. Zato podsjećaju da je samo u januaru Crna Gora izvezla 25 odsto ukupne vrijednosti alumunijuma i 40 odsto ukupne vrijednosti električne energije iz 2021. godini.
„Pod pretpostavkom nastavka oporavka turizma u 2023. godini i dodatnog povećanja izvoza energije, očekuje se oporavak izvoza. Istovremeno, najavljene investicije u ova dva sektora će održavati uvoz na povećanom nivou od oko 64 odsto BDP-a u periodu 2023-2024. Procjenjuje se da će neto primarni i sekundarni dohodak djelimično pokriti trgovinski deficit, pod pretpostavkom da doznake ostanu na nivo od 90 odsto njihvog nivoa koji je evidentiran u periodu 2020–2021. Za neto strane direktne investicije se očekuje pad na 8 odsto BDP-a u 2022, ali oporavak na 8,7 odsto u 2023. godini, kao i da će da nastave da finansiraju deficit tekućeg računa“, dodaje se u analizi.
Brojni spoljni i unutrašnji rizici
Produženo trajanje rata u Ukrajini i sankcije Rusiji direktno utiču na oporavak Crne Gore kroz smanjeni turizam i investicije, koji bi mogli dodatno da smanje rast. Pored toga, iz SB ističu da uticaj konflikta na ključne trgovinske partnere Crne Gore – Zapadni Balkan i EU – može imati efekat negativnog prelivanja na rast, ali i na doznake.
„Rizici takođe dolaze i od strožijih monetarnih uslova, što bi se odrazilo na skuplje eksterno finansiranje. Politička nestabilnost je glavni domaći rizik. Ostali rizici proizilaze iz izazova u pogledu administrativnih kapaciteta za implementaciju programa ‘Evropa sad’ i uticaja koji će program imati na fiskalni deficit na srednji rok, što može skrenuti sa puta srednjoročne planove za smanjenje duga. Potrebno je ubrzavanje strukturnih reformi – uključujući penzione reforme – i prudencijalna fiskalna politika kako bi se ublažili povećani rizici i neizvjesnosti“, zaključuju iz SB.
