Vlada je u prošloj, kriznoj godini pozajmila najveći iznos sredstava u toku jedne budžetske godine u istoriji Crne Gore. Tokom 2020. godini pozajmljeno je čak 1,346 milijardi eura, pokazuju podaci Ministarstva finansija na čijem čelu je do 4. decembra bio Darko Radunović, a od tog datuma resor vodi Milojko Spajić.

Iako je Vlada koju je predvodio kadar DSP-SD-BS koalicije vodila državu više od 11 mjeseci, nova vlada je za mjesec dana upravljanja državom pozajmila 750 miliona eura, što je više od polovine ukupno pozajmljenih sredstava u 2020. godini, piše Dan.

Naime, nova vlada, koju predvodi Zdravko Krivokapić, 7. decembra je uspjela da se zaduži 750 miliona eura putem emitovanja obveznica na međunarodnom tržištu. S obzirom na to da je ukupan iznos zaduženja u prošloj godini 1,346 milijardi eura, do tada je iznos zaduženja iznosio 596 miliona eura.

Iz domaćih izvora je pozajmljeno 167 miliona, a iz inostranih 1,179 milijardi eura.

U 2019. godini se Vlada Duška Markovića zadužila 1,014 milijardi eura, a godinu ranije 1,1 milijardu eura. U 2020. godini se zaduženje države povećalo za 332 miliona eura.

Prema podacima Ministarstva finansija nedostajuća sredstva u prošloj godini su iznosila 1,086 milijardi eura, što je za 210 miliona eura više od projekcije iz rebalansa budžeta koji je usvojen krajem juna. U odnosu na 2019. godinu iznos nedostajućih sredstava je veći za 378 miliona eura ili 53,4 odsto.

Iz budžeta je u prošloj godini za otplatu duga izdvojeno 665,8 miliona eura, što je za 158 miliona više u odnosu na 2019. godinu ili 31,2 odsto.

Deficit budžeta u prošloj godini je iznosio 419,5 miliona, što je skoro tri puta više nego u 2019, ka da je iznosio 143,3 miliona eura. Prema rebalansu, deficit je trebalo da iznosi 336 miliona, ali je probijen za 83,6 miliona ili skoro 25 procenata.

Prihodi budžeta u prošloj godini su iznosili 1,639 milijardi eura, što je za 246 miliona manje nego u 2019. godini. Od toga se na prihode od poreza odnosi 966,1 milion eura. Prihodi od poreza su manji nego u 2019. godini za 206,6 miliona ili 17,6 odsto. Najveće odstupanje je zabilježeno kod poreza na dodatu vrijednost (PDV). Lani su prihodi od PDV-a iznosili 529,8 miliona, dok su 2019. godine bili 695,7 miliona. Pad je iznosio 165,9 miliona, odnosno 23,9 odsto.

Prihodi od akciza lani su bili 205,4 miliona, što je u odnosu na godinu ranije pad od 30,1 miliona ili skoro 13 procenata.

Prihodi od doprinosa lani su iznosili 531 milion, što je za 15,2 miliona manje nego u 2019. godini ili 2,8 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Izdaci u 2019. godini su bili 2,058 milijardi i veći su za 30 miliona ili procenat i po u odnosu na 2019. godinu. Tekući izdaci su iznosili 858 miliona i veći su za 35 miliona ili 4,3 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Iako je lani bila godina nikad veće krize, uzrokovane pandemijom virusa korona, izdaci za bruto zarade su bili 499,2 miliona eura, što je u odnosu na 2019. uvećanje od 26,3 miliona-eura, odnosno 5,6 procenata.

Na kamate je u prošloj godini utrošeno 111 miliona eura, što je za preko pet miliona više u odnosu na 2019. godinu.