Novi menadžment i uprava EPCG ne žele da prihvate nepobitnu realnost da ekološka rekonstrukcija termoelektrane neće zadovoljiti evropske standarde i da ona, uprkos velikoj investiciji koja je pokrenuta, neće dobiti dozvolu za rad i da zato neće imati dug vijek
MONITOR: Ove nedjelje uputili ste prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije u kojoj tvrdite da je uprava EPCG ugrozila javni interes nastavkom realizacije projekta ekološke rekonstrukcije TE Pljevlja. Što je suština Vaše prijave i problema oko rekonstrukcije koja uskoro počinje?
MIJOVIĆ: Suštinski motiv za podnošenje prijave mi je bio da skrenem pažnju javnosti i relevantnim akterima u državi da imamo ozbiljan problem čije bi nas nerješavanje moglo jako skupo koštati i da se zato moramo mnogo ozbiljnije suočiti sa njim. Želja mi je takođe bila da podstaknem promjene, da se za loše odluke konačno počne odgovarati. U Crnoj Gori se, nažalost, odluke o investicijama i dalje donose na isti način kao u vrijeme ranog komunizma koje je sjajno opisao naš reditelj Živko Nikolić u svom filmu Čudo neviđeno. Tada smo dobili branu koja nije mogla da radi kao hidroelektrana jer za nju nije bilo vode. Slično nam se sada dešava sa Termoelektranom Pljevlja, ulaže se sedamdeset miliona eura u rekonstrukciju za koju se ne može dobiti dozvola za rad. U taj problem smo, doduše, zapali zaslugom prethodne garniture na vlasti, ali njima se zbog toga već bavi tužilac, pa sam ovu prijavu podnio samo protiv sadašnjeg menadžmenta i uprave EPCG, i to zato što ga nisu riješili već produbili.
Da se podsjetimo, bivša vlast je mogla da blagovremeno riješi problem prije nego što je termoelektrani isteklo 20000 radnih sati, kad je bilo dovoljno izvršiti parcijalnu rekonstrukciju postrojenja da bi se povećala njena energetska efikasnost od 27 do 29 odsto na manje zahtjevni nivo od 33 odsto da bi se uskladila sa evropskim propisima, ali je propustila da to uradi. Tužilačka istraga, koja je u toku, će ustanoviti da li su možda privatni interesi i kriminalne radnje razlog zašto se to nije desilo. Pritom će vjerovatno analizirati kontroverzni tenderski postupak na kojem je posao dobio konzorcijum koji je bio znatno jeftiniji od konkurenata. Dobra poslovna praksa nalaže da se takvi tenderi poništavaju, pa će tužilac pokušati da odgonetne zašto to nije urađeno. Na pozornost će ga vjerovatno podstaći podatak da je dobitnik tendera dugo kasnio sa početkom rada i da je tražio dodatnih 15 miliona eura za realizaciju posla, tj. ukupno 70 miliona eura. Analiziraće i druge dvije skuplje ponude sa ciljem da vidi da li su one bile bolje i kompletnije i možda nepravilno odbačene.
Kako god, bez obzira da li će neko biti osuđen zbog kriminalnih radnji, posao nije završen prije isteka 20000 radnih sati krajem 2000. godine
MONITOR: Tvrdite da se ekološkom rekonstrukcijom, pored izgubljenih miliona, neće ispuniti bitni ciljevi usklađivanja sa EU regulativom.
MIJOVIĆ: Od kraja 2000. godine na termoelektranu se primjenjuje strožija odredba EU Direktive o velikim postrojenjima za sagorijevanje koja se odnosi na gradnju potpuno novih termoelektrana, prema kojoj termoelektrana mora da ima energetsku efikasnost od 38 do 40 odsto.
To, međutim, ne može da se postigne sa našom termoelektranom nakon 40 godina neprestanog rada jer se ona ne može rekonstruisati na način koji bi zadovoljio te EU standarde. Alternativa da se gradi potpuno nova elektrana na ugalj takođe nije prihvatljiva jer je preskupa a i takva bi se morala vrlo brzo gasiti zbog obaveze da smanji emisije ugljen-dioksida u skladu sa UNFCCC Pariskim ugovorom u rokovima koji važe za zemlje kandidate. Na to ukazuje i najnoviji izvještaj UN čiji zaključak je da se borba protiv klimatskih promjena mora dvostruko ubrzati.
(Pročitajte više u štampanom izdanju Monitora od 8. aprila)
