Iako su nominalno uvele zabranu kupovine gasa iz Rusije, Letonija, Litvanija i Estonija će taj gas nastaviti da nabavljaju preko posrednika.

Iako su sve zapadne zemlje formalno uvele embargo na ruske energente one ne samo da ih i dalje uvoze u nesmanjenom obimu već su Sjedinjene Američke Države čak i povećale uvoz nafte iz te zemlje za 43 odsto tokom prošle nedjelje.

Naime, tu informaciju je prošle sedmice objelodanio Mihail Popov, zamjenik sekretara Saveza bezbjednosti Ruske Federacije, rekavši da je uvoz ruskog „crnog zlata“ u SAD podignut na nivo od 100 hiljada barela dnevno.

Dozvoljen i uvoz mineralnih đudbriva

On je dodao da je osim toga, Vašington dozvolio svojim kompanijama da uvoze mineralna đubriva iz Rusije, priznajući ih kao esencijalna dobra.

Ta vijest je iznenadila mnoge zbog toga što je administracija u Vašingtonu početkom marta zabranila uvoz ruske nafte zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini.

Međutim, dobri poznavaoci poteza koje povlači američka vlada objašnjavaju da je i pored te odluke američkim kompanijama dozvoljeno da uvoze rusku robu pa tako i naftu u slučaju da je to potrebno za nesmetano funkcionisanje privrede. S obzirom da je odluka o sankcijama Moskvi dovela do dodatnog poskupljenja benzina u toj zemlji SAD su se odlučile ne samo da odobre uvoz već i da ga povećaju.

Očito se pokazalo da se za procenat od osam odsto nafte i naftnih derivata koje Vašington uvozi iz Rusije ne može naći adekvatna alternativa od strane drugih snabdjevača.

I dalje je uvoz u velikom procentu

I zemlje Evropske unije su donijele odluku o embargu na ruske energente ali je i Brisel poput Vašingtona dozvolio da se u svakom trenutku ipak mogu sprovesti nužne kupovine te robe. Razlog za to treba tražiti u činjenici da članice EU troše 40 odsto prirodnog gasa i 25 odsto sirove nafte koje potiču iz Rusije.

Velika Britanija takođe primjenjuje embargo, ali i odluku da se ukidanje zavisnosti od energenata iz Rusije odvija postepeno. Jedine zemlje koje su zvanično saopštile da prekidaju sa uvozom ruskog gasa u ovom trenutku su baltičke države, Litvanija, Letonija i Estonija.

Stručna javnost pak tvrdi da je riječ o političkoj odluci kojom te tri države šalju signale Vašingtonu da slede njegov primjer kada je reč o odnosima sa Moskvom u segmentu energetike, ali i da se ni one u praksi neće u potpunosti odreći ruskih energenata. Iako su donijele odluku da više ne koriste ruski gas, baltičke države takvu odluku nisu donele i u segmentu nafte, koju i dalje uvoze u velikom procentu.

Litvanija, Letonija i Estonija mali potrišači gasa

Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, kaže za Danas da su Litvanija, Letonija i Estonija zemlje koje spadaju u red manjih potrošača gasa i da je to jedan od razloga zbog koga mogu da donesu odluku o odricanju uvoza iz Rusije.

– Međutim faktički gledano snabdijevanje ruskim gasom u suštini neće biti prekinuto. Naime, te zemlje će uvoziti gas iz drugih dijelova Evropske unije gdje je prethodno kupljen od Rusije. Bez obzira što je to učinjeno preko posrednika i dalje je reč o ruskom gasu. To su tržišta sa manjom potrošnjom gasa pa zamena ruskom može biti nađena u onom koji se proizvodi u Norveškoj. Takođe, u Letoniji postoji i terminal za prihvat tečnog prirodnog gasa. Međutim taj gas je znatno skuplji zbog brodskog načina transporta – objašnjava on.

Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović ističe da je tečni prirodni gas zbog visoke cijene koštanja rješenje kojem će baltičke zemlje najređe težiti kada je riječ o nabavci „plavog energenta“.

– To je prilično skupo s obzirom da je ruski prirodni gas znatno jeftiniji. Stoga je sasvim jasno da će te zemlje nastaviti sa korišćenjem ruskog gasa. Neće ga kupovati direktno već od posrednika kako bi mogla da se opravda odluka o prekidu snabdijevanja „plavim energentom“ iz te zemlje. Naravno nabavljaće se gas i iz Norveške. Drugim riječima kombinovaće se sva tri načina za snabdijevanje. Sve u svemu bez obzira na formalnu zabranu u uvoznom miksu će biti prisutan i ruski gas nabavljen iz „druge ruke“. Takvi slučajevi trgovine gasom u Evropi inače nisu rijetki – zaključuje Vuletić.

Izvor: Danas