Njemci i Finci imaju najmanje radnih časova u EU, a Hrvati najviše, pokazuju podaci “Evrofonda”.
U Njemačkoj propisana radna sedmica traje 35,6 časova, radnici dnevno mogu maksimalno raditi deset časova, a sedmično, sa prekovremenim, maksimalno 48.
U toj zemlji premije na prekovremeni rad određuju se kolektivnim ili individualnim ugovorima.
U Finskoj, u kojoj redovna radna sedmica broji 37,5 časova, radnici prekovremeno mogu da dostignu maksimalno 48 radnih časova, i to u četiri mjeseca godišnje.
U toj zemlji samo 13 odsto radnika radi prekovremeno, jer je premija na platu za prva dva prekovremena časa u danu 50 odsto, a za treći i svaki sljedeći 100 odsto, dok se na sedmični prekovremeni rad daje premija od 50 odsto.
U Finskoj za kršenje zakona o radnom vremenu prijeti novčana kazna, ali i zatvorska, i to do šest mjeseci.
Iako duga radna sedmica štetno utiče na fizičko i mentalno zdravlje kao i na ravnotežu poslovnog i privatnog života radnika, studija “Evrofonda” o prekovremenom radu u EU, kao i u Norveškoj i Velikoj Britaniji pokazuje da se i dalje u nekim zemljama smatra da je normalno da radnici rade prekovremeno.
U evropskim zemljama minimalna premija za prekovremeni rad radnim danom iznosi deset, 25 ili 40 odsto, a za prekovremeni rad državnim praznicima, noću ili na dan odmora ona raste do 100 odsto ili u nekim slučajevima do čak 150 odsto.
Radnici u nekim zemljama za svaki sat prekovremenog rada radnim danom umjesto premije mogu dobiti 1,5 čas slobodnog vremena.
Evropska direktiva o radnom vremenu iz 2003. godine ograničila je maksimalni sedmični rad na 48 časova sa prekovremenim časovima.
