Zbog gašenja KAP-a Elektoprivreda Crne Gore (EPCG) ove godine imaće višak električne energije vrijednosti više od 100 miliona eura, kaže finansijski direktor Elektroprivrede Miro Vračar. No, da li će sav višak struje energetska kompanija uspjeti da proda zavisiće od hidroloških prilika u državi. Iako će smanjenjem proizvodnje u KAP-u država biti na dobitku, jer je većinski vlasnik Elektroprivreda, najteže posljedice snosiće gotovo 260 radnika koji su ostali bez posla.
Bivši radnik KAP-a Željko Peruničić kažu da su bukvalno ni na nebu, ni na zemlji.
On tako opisuje svoj status nakon što je 31. decembra prošle godine ostao bez posla, ali i penzije s 28 godina radnog staža u elektrolizi.
Sada Željko sve nade polaže u državu, od koje očekuje da njemu i njegovim kolegama sa sličnim problemom poveže radni staž.
“Ako bi došlo do toga da nam država pomogne i nađe se rješenje oko tog radnog staža, riješio bi se jedan značajan broj zaposlenih oko 150, da li 10 gore dolje, riješilo bi svoje životno pitanje i ostvarilo pravo na penziju koju su zaradili”, kaže Željko.
I dok Željko čeka povezivanje staža, jedan broj njegovih kolega ima priliku da dobije otpremninu, a dio će preko Biroa rada tražiti novi posao.
On se nada da će jedan broj njih angažovanje ipak ponovo naći u KAP-u.
“Ja sam srećan što je ostalo da radi i ovih 12 ćelija, jer vjerujem da sjutra uz ozbiljne razgovore i priče može doći do povećanja proizvodnje u elektrolizi”, kaže Željko.
A, dok se to ne desi za proizvodnju trupaca i legura u pogonima nekadašnjeg KAP-a u kojima je trenutno angažovano 200 radnika, Unipromu je neophodno deset puta manje električne energije, pa će u odnosu na prošlu godinu Elektroprivreda imati višak struje.
Miro Vračar, glavni finansijski direktor EPCG, kaže za Dnevnik da su najveći dio te energije prodali operatorima mrežnih usluga CEDIS-u i CGES-u, odnosno oko 528 gigavat sati električne energije.
“Za prvi kvartal ugovorili smo izvoz oko 191 gigavat sat u iznosu od 40 miliona eura”, kaže Vračar.
No, da li će se to zaista i ostavriti, u Elektroprivredi kažu da će zavisiti od hidroloških prilika.
“Ukoliko se ostvari energetski bilans koji smo projektovali, mi bismo imali i preko 100 miliona eura efekata izvoza električne energije. Neke efekte od preko 100 miliona eura umanjio na cirka 25 do 30 miliona eura, ukoliko bi hidrologija podbacila 30 posto”, kaže Vračar.
Na ruku im trenutno idu i visoke cijene elektične energije na evropskom tržištu, koje su od marta prošle godine porasle za čak 70 posto, a procjene su da će taj trend zadržati i u ovoj godini.
Izvor: RTCG
