Građani, privreda i Vlada dobili su tokom oktobra u crnogorskim bankama kredite u vrijednosti 100,32 miliona eura, po prosječnoj nominalnoj kamatnoj stopi (NKS) od 4,53 odsto, odnosno efektivnoj (EKS) od pet odsto ukupnog iznosa pozajmice na godišnjem nivou, podaci su Centralne banke Crne Gore.
Od početka ove godine, za bankarske klijente ukupno je obezbijeđeno 859,58 miliona eura kredita. Da su posljedice krize izazvane pandemijom korona virusa i dalje jake po privredu, može se vidjeti iz podatka da su se upravo kompanije najviše zadužile u 2021. godini – 454,35 miliona.
Građani su za prvih deset mjeseci pozajmili 316,81 milion, javna preduzeća i ona u stranom vlasništvu još 74,36 miliona, a nevladine i neprofitne organizacije 6,19 miliona eura. Neznatno povećanje zaduženja imaju Vlada i lokalne uprave sa 6,67 miliona, te banke sa 1,2 miliona eura duga prema drugim finansijskim institucijama.
Samo tokom oktobra, firme su samo tokom oktobra pozajmile 62,46 miliona eura, od čega će 23,81 milion vratiti najkasnije za 12 mjeseci. Građani su uzeli 33,49 miliona eura kredita, a za najveći dio odnosno 33,01 rok isplate je duži od godinu dana.
Državna preduzeća i inostrane firme će sve kredite ukupne vrijednnosti 3,61 milion eura vratiti najkasnije do oktobra naredne godine. I nevladine i neprofitne organizacije su se zaduživale, i to 554.000 eura, od čega je 536.000 eura na rok duži od 12 mjeseci.
Od 33,49 miliona eura pozajmica koje su banke tokom oktobra odobrile građanima, više od polovine, ili 17,62 miliona eura, čine gotovinski krediti, koje će u najvećem dijelu vratiti na period duži od godinu.
Za kupovinu i adaptaciju stanova odobreno je još 8,75 miliona, za refinansiranje obaveza prema drugim finansijskim institucijama 2,83 miliona, kupovinu robe široke potrošnje još 1,15 miliona eura, dok se preostala zaduženja odnose na likvidnost, investicije, izgradnju objekata, kupovinu automobila ili zemljišta, obrazovanje, pripremu turističke sezone, nenamjenske i ostale kredite, prenose Dnevne novine.
Kompanije u kontinuitetu najviše sredstava pozajmljuju kako bi obezbijedili likvidnost obrtnih sredstava, a samo tokom oktobra za to im je dato 40,86 miliona eura. Značajnu, ali i četiri puta manju stavku čini 9,92 miliona eura namijenjenih za refinansiranje kredita podignutih kod ostalih banaka.
Za nabavku osnovnih sredstava firme su se zadužile 5,46 miliona, podigli su 2,27 miliona eura gotovinskih kredita, za investicije još 4,7 miliona, dok se ostatak odnosi na gradnju, kupovinu automobila i druge potrebe.
Najniže efektivne kamatne stope za kredite koji su odobreni tokom oktobra imale su kompanije – samo 3,64 odsto na godišnjem nivou. Banke i druge finansijske institucije mogle su da računaju na EKS od 5,39 odsto, neprofitne organizacije i fondacije imale su sedam odsto, javna preduzeća i inostrane firme prosječno 7,62 odsto na godišnjem nivou.
Za građane je važila prosječna EKS od 7,22 odsto za pozajmice na godišnjem nivou. Najveća efektivna kamata od 9,62 odsto bila za Vladu i lokalne uprave i to na ukupan iznos koji su pozajmljivale samo na period do 12 mjeseci.
Prema namjeni, najniže prosječne efektivne kamatne stope bile su za kupovinu robe široke potrošnje od samo 1,87 odsto na godišnjem nivou. Sredstva koja prevashodno pozajmljuju kompanije imale su praktično najniže kamatne stope. Tako su za kupovinu akcija sredstva mogli da pozajme uz EKS od 3,23 odsto, za investicije od 3,92 odsto, za likvidnost od 4,15 odsto, a za osnovna sredstva 4,39 odsto.
Krediti koje građani i firme podižu za gradnju imali su kamatu od 4,79 odsto, a za kupovinu ili adaptaciju stana 5,24 odsto.
Obaveze prema drugim bankama mogle su se refinansirati uz prosječnu EKS od 5,2 odsto, kupovina automobila na kredit koštala je 5,55 odsto, zemljišta 6,04 odsto, dok je nenamjenski hipotekarni kredit imao EKS 6,5 odsto. Gotovinski krediti koštaće njihove korisnike 8,27 odsto pozajmljenog iznosa na godišnjem nivou.
Najveće kamate na sredstva koja pozajmljuju bila su za one najugroženije. Naime, krediti za pripremu turističke sezone imali su EKS od 7,72 odsto, poljoprivrednicima je kamata bila 9,81 odsto, a na kredite za obrazovanje 11,77 odsto na godišnjem nivou.
