Ministarstva kapitalnih investicija i finansija tužila su Privrednom sudu Montenegro erlajnz (MA) u stečaju, jer im stečajni upravnik Saša Zejak nije priznao 107 miliona eura potraživanja, saznaje Pobjeda.
Oni u parnici traže da im se prizna 93,3 miliona eura glavnog duga, koliko je isplaćeno MA kroz državnu pomoć, kao i 13,8 miliona eura po osnovu zatezne kamate, koju je obračunala Centralna banka. Zejak je ova potraživanja prethodno odbacio kao neosnovana.
Pomoć od 2013.
U tužbi, koju potpisuje zamjenica zaštitnika imovinsko-pravnih interesa CG Milanka Rakočević, se navodi da Ministarstvo finansija potražuje od MA u stečaju 22,2 miliona eura po osnovu državne pomoći iz 2013 (3,7 miliona), 2014 (1,6 miliona), 2015 (3,6 miliona), 2017. (6,9 miliona) i 2019. (6,6 miliona)
– U maju 2017. Vlada je platila 2,29 miliona eura duga MA prema Hipotekarnoj banci, a kompanija se obavezala da će novac vratiti državnom trezoru u najviše 24 rate, počev od 1. septembra 2017. Vlada je 11. oktobra 2017. uplatila na račun MA još 4,29 miliona eura – precizira se u tužbi, u koju je Pobjeda imala uvid. Za 2019. godinu navode da se 2,82 miliona odnose na pozajmicu od 1. jula, sa rokom otplate od 36 mjeseci i grejs periodom od godinu. Pod istim uslovima MA je odobreno 3,8 miliona eura u oktobru iste godine, od čega je 2,6 miliona isplaćeno 1. novembra 2019. a, 1,2 miliona šest dana kasnije.
Ministarstvu kapitalnih investicija od MA potražuje 61,6 miliona eura po osnovu državne pomoći iz 2017, 2018, 2019. i 2020. godine. U tužbi se navodi da je državna pomoć u 2017. iznosila 5,2 miliona eura, u 2018. 7,26 miliona, u 2019. 5,5 miliona, a u prošloj godini 43,6 miliona eura.
– Po osnovu Zakona o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA, kompaniji je 25. avgusta 2020. iz budžetske rezerve uplaćeno 25 miliona eura. MA je 25. maja prošle godine uplaćen 501.641 euro, a 18. juna 79.060 eura – kaže se u tužbi.
U tužbi se ukazuje da je Agencija za zaštitu konkurencije u aprilu ove godine naložila Ministarstvu kapitalnih investicija da bez odlaganja preuzme sve radnje i naplati 12,76 miliona državne pomoći date MA u 2018. i 2019. jer ta davanja nijesu bila usklađena sa zakonom. Rješenjem Agencije iz maja Agencija je naložila da se vrati 43,6 miliona eura, zbog neusklađenosti Zakona o ulaganju u konsolidaciju i razvoj MA sa Zakonom o državnoj pomoći. To m inistarstvo ztraži i 9,4 miliona eura, koliko je javni izvršitelj Aleksandar Bošković prinudno naplatio od države u maju ove godine, na osnovu duga MA Aerodromima CG.
Spore dugovanja
U odgovoru na tužbu, koji su sačinili advokati stečajne uprave Mihailo Bojović i Filip J. Jovović, navodi se da država nema pravo da potražuje državnu pomoć jer je suština postojanja tog instituta da se subjektima koji su od interesa za društvenu zajednicu pomogne, a da se time drastično ne naruši princip slobodnog tržišta.
– Tuženi kategorički tvrdi da nije dužan da vrati predmetna sredstva jer ne postoji dokument kojim je na to obavezan, kao što ne postoji ni akt nadležnog organa koji se bavi kontrolom državne pomoći, koji bi, eventualno, naložio tužiocu da preduzme radnje u cilju povraćaja datih sredstava – ističe se u odgovoru na tužbu.
Advokati su istakli prigovor zastarjelosti na potraživanja Ministarstva finansija iz 2013, 2014. i 2015. godine, jer je od njegovog nastanka do otvaranja stečaja proteklo više od tri godine.
Oni tvrde da MA nema obavezu ni da vrati novac koji je dobio po osnovu Zakona o ulaganju u konsolidaciju, jer to nije njime propisano.
– Sva potraživanja koja država ima uglavnom je trebalo da se namire kroz konverziju u akcionarski kapital ili da se namirenje reguliše ugovorom, koji nikada nije sačinjen – navodi se u odgovoru advokata stečajne uprave.
Zakon o ulaganju u konsolidaciju je, kako dodaju, i dalje na snazi, a njime je predviđeno da država plati dug Aerodromima.
– Država nikad taj novac nije prenijela na račun MA, iako je bila obavezna, pa je vrlo problematično kako može potraživati nešto što mu nikad nije isplatila – zaključili su advokati stečajne uprave.
Obračunali kamatu na sva davanja
Advokati stečajne uprave MA spore pravo državi na kamatu na isplaćeni novac jer smatraju da ni zahtjevi za isplatu glavnih iznosa nijesu osnovani, ali i zato jer MA nije znao da je dužan da vrati pomoć dok to od njega nije traženo.
– S obzirom da su cjelokupna novčana sredstva prvi put zatražena od MA prijavom potraživanja u stečajnom postupku 28. maja ove godine, to kamata može početi da teče samo od tog datuma i nikako prije. Sa druge strane, da bi MA bio dužan da kamatu isplati od trenutka kad je stekao sva novčana sredstva, bilo bi potrebno da se dokaže da je on već tada znao da stiče sredstva bez osnova, što ovdje ne može biti slučaj – ukazali su advokati stečajne uprave.
