Kriza u koroni otvara oči strateškom značaju digitalizacije, piše Martin Hess iz Švajcarske bankarske asocijacije.
Čitamo svugdje: Ako postoji pozitivan uticaj korona krize, onda je to je ubrzanje digitalizacije ekonomije. U krizi su se digitalni poslovni modeli u nekim slučajevima znatno povećali, a kompanije sa digitalnim procesima olakšale su, brže i sigurnije prebacivanje na korona operacije.
Ovo se odnosi i na banke. U javnosti se ponekad percipiraju kao trome, spore i ne baš inovativne. Tokom zaključavanja dokazale su da mogu brzo i fleksibilno reagovati na nepredviđene događaje. Međutim, banke su uspjele brzo da prebace unutrašnje strukture i procese u krizni režim i pruže uslugu za svoje klijente u uobičajenom kvalitetu u svakom trenutku, prenosi Indikator.ba.
Ovakvi primjeri ne samo da ilustriraju sposobnost banaka za inovacije, već otvaraju oči za mogućnosti digitalizacije. Kriza će nesumnjivo dovesti do “nove normalnosti” u finansijskom poslovanju.
U svom dokumentu za raspravu, Švajcarsko udruženje bankara pokazuje šest nepovratnih digitalnih trendova koji će oblikovati finansijski centar u budućnosti.
• Ubrzanje kreiranja radnih procesa u bankama bez posrednika
• Potražnja za finansijskim proizvodima i uslugama i dalje raste putem digitalnih kanala
• Povećavanje raznolikosti i složenosti u platnom prometu
• Povećana tendencija ka “pametnim radnim” rješenjima
• Povećana ulaganja u prvoklasnu i sigurnu digitalnu infrastrukturu
• Povećani napori vlasti za e-kapacitet od kraja do kraja
Do sada su efikasnost i mogućnost novih poslovnih modela bili glavni pokretači strateških odluka o digitalizaciji, ali zbog iskustva iz korone, otpornost na krizu postaje sve važnija. Ovo bi trebalo značajno da oblikuje buduće procjene rizika za projekte digitalizacije. Na primjer, operativna sigurnost rješenja “u oblaku”, koja je dokazana pod velikim dodatnim opterećenjima koja se odnose na koronu, trebala bida se pretoče u odgovarajuće strateško odlučivanje.
Potencijal digitalizacije ne mora biti na štetu sigurnosti. Naprotiv, kompatibilnost ovih ciljeva opravdava nepovratnost trenda digitalizacije.
Čvrsto funkcionisanje sistema omogućilo je bankama da praktički preko noći pređu na opsežne operacije kućnih kancelarija. Od 16. marta 2020. godine oko 80% zaposlenih u banci radilo je od kuće.
Nadalje, digitalno neprikladni formalni zahtjevi moraju se izbjegavati. Digitalna ekonomija takođe zahtijeva povećanu upotrebu digitalnog potpisa (npr. putem kvalifikovanog elektronskog potpisa (QES) i elektronski identitet prepoznat od države (E-ID), ali i upoznavanje svih aktera s ovim novim sredstvima.
