Izgradnja moderne, digitalizovane željezničke mreže, sa direktnim ekspresnim vozovima koji povezuju najznačajnije gradove u regionu će doprinijeti uspostavljanju bolje povezanosti, obezbijediti sigurniji oblik transporta za poslovna i privatna putovanja na Zapadnom Balkanu i doprinijeti održivosti životne sredine. Ova odluka je prepoznata kao osnovni prioritet dokumenta pod nazivom Posvećenost željeznici koji je danas potpisan od strane ministara saobraćaja u regionu na prvom Željezničkeom samitu Zapadnog Balkana koji se održao u Beogradu.
Samit je održan u organizaciji Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, Evropske investicione banke (EIB) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), a pod okriljem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.
Samit je okupio ministre saobraćaja zemalja Zapadnog Balkana i graničnih zemalja, predstavnike Evropske komisije i profesionalaca iz oblasti željezničkeog saobraćaja koji su razgovarali na temu unapređenja regionalne i evropske saobraćajne politike i doprinosa izgradnji digitalizovanih i održivih sistema željezničkeog saobraćaja u regionu.
Učesnici su se saglasili i odredili prioritete koji uključuju ponovno uspostavljanje mreže vozova u cilju bolje povezanosti u regionu i EU, unapređenje procesa digitalizacije sistema željeznica u oblasti razmjene podataka kod prekograničnog prevoza putnika i robe, poboljšanje bezbijednosti pružnih prelaza kao i otvaranje željezničkeog tržišta.
„Siguran sam da će prvi Željezničkei samit Zapadnog Balkana odigrati ulogu pokretača i uticati na pozitivne promjene u oblasti investicija u željezničkei saobraćaj i reformu politika vezanih za željeznicu. To će učiniti da željezničkei saobraćaj ponovo postane atraktivan za građane i poslovne ljude u regionu. Ovo se može postići istovremenim radom na dva kolosjeka – kroz usvajanje standarda i izgradnju i poboljšanje postojeće infrastrukture. Drago mi je da vidim da je samit okupio i kreatore politika i predstavnike finansijskih institucija koji zajedno mogu da dovedu do pozitivnih promjena. Imajući u vidu da željezničkei saobraćaj ima najmanje štetan uticaj na životnu sredinu, on je odgovoran za izuzetno mali postotak emisija gasova sa efektom staklene bašte i ima veliki potencijal da doprinese ekonomskom napretku celog regiona“, izjavio je gospodin Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne Zajednice.
„Evropska investiciona banka (EIB) rado podržava sve inicijative koje doprinose održivom transportu i modernizaciji željeznice u skladu sa standardima Evropske unije. Pametnija, bezbijednija i digitalizovana željeznica u cijelom regionu će doprineti da odgovorimo na probleme životne sredine i pređemo na održivije oblike transporta. Kako bi se postigao ovaj cilj, željezničkeom sektoru su neophodne velike investicije i tehnička podrška. EIB će podržati implementaciju Ekonomsko-investicionog plana i pružiti pomoć lokalnim partnerima kako bi pristupili raspoloživim fondovima. Uz svoje više decenijsko prisustvo u regionu i kao lider u oblasti investicija u željezničkei saobraćaj, EIB je samo do danas uložila preko 5 milijardi EUR u transportni sektor.“, izjavila je Ljiljana Pavlova, potpredsjednica EIB za region Zapadnog Balkana.
„EBRD pruža podršku zemljama Zapadnog Balkana u procesu ozelenjavanja svojih privreda i nešto manje od polovine naših investicija je usmjereno ka projektima koji podržavaju zelenu agendu. Obzirom na činjenicu da se svijet okreće zelenijim i odgovornijim oblicima transporta, a uz dostupna finansijska sredstva, ovo je prilika koju zemlje Zapadnog Balkana ne smiju da propuste da investiraju u svoje željeznice. Zajedno sa EU i EIB, mi smo posvećeni pružanju kontinuirane podrške u vidu struktuiranih i priuštivih finansijskih sredstava za razvoj željeznice kao održivog, zelenijeg i bezbjednijeg oblika transporta u zemljama Zapadnog Balkana“, izjavila je Nandita Paršad, direktorka Grupe za održivu energiju, EBRD.
Samit je organizovan da koincidira sa dolaskom voza „Connecting Europe Express“. Osmišljen u okviru Evropske godine željeznice, ovaj voz, koji će proći kroz 26 evropskih zemalja, je doputovao u Beograd 12. septembra odakle će nastaviti svoj put ka Skoplju i dalje.
