Crna Gora je u proteklim godinama ostvarila veliki napredak na tržištu rada, međutim zemlja se i dalje bori sa ključnim izazovima, koji bi mogli postati ozbiljniji usljed pandemije koronavirusa, ocijenio je predstavnik Međunarodne organizacije rada (MOR), Markus Pilgrim.
On je u intervjuu agenciji Mina-business kazao da je napredak Crne Gore u proteklim godinama dokumentovan stalnim rastom stope zaposlenosti, koja je u prošloj godini iznosila blizu 60 odsto, dok je prosjek Evropske unije (EU) iznad 70 odsto.
“Međutim, zemlja se i dalje bori sa nekoliko ključnih izazova na tržištu rada koji bi sada mogli postati ozbiljniji. Glavni izazovi su visoka dugoročna nezaposlenost, čija je stopa tri puta viša nego u EU, 12 odsto u odnosu na četiri odsto, povišeni nivo nezaposlenosti mladih na nivou od oko 25 odsto i visoka neformalnost, na nivou između 25 odsto i 30 odsto. Naročito će neformalni radnici biti teško pogođeni, jer neće imati pristup socijalnoj zaštiti”, kazao je Pilgrim, koji je direktor regionalne kancelarije MOR-a za zemlje Centralne i Istočne Evrope.
Prema njegovim riječima, posmatrajući sektorsku strukturu crnogorske ekonomije i njenu zavisnost od turizma, zemlju bi možda mogla da pogodi još jača kriza od susjednih država u Evropi.
Međunarodni monetarni fond (MMF) očekuje smanjenje nacionalnog dohotka u Crnoj Gori i Hrvatskoj od devet odsto u ovoj godini, što bi bilo tri puta veće od procijenjenog smanjenja u Srbiji, od tri odsto ili globalnog ekonomskog smanjenja od takođe tri odsto.
“Još nije jasno kako će to uticati na lokalno tržište rada u Crnoj Gori, ali počeli smo sa sakupljanjem podataka i nadamo se da ćemo imati još informacija za nekoliko sedmica”, naveo je Pilgrim.
Kako bi postigli brzi napredak u prikupljanju ovih novih podataka, ILO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) osnovali su zajedničku radnu grupu za procjenu uticaja krize na ekonomije Zapadnog Balkana ispitivanjem vjerovatnih kratkoročnih i srednjoročnih efekata na zaposlenost.
“U ovom kontekstu je vrlo korisno što je Crna Gora prva država jugoistočne Evrope koja je prošle godine prijavila jednu od najnaprednijih statističkih platformi za informisanje o tržištu rada na svijetu – ILO-ov informacioni sistem tržišta rada (LMIS). Imati čvrste dokaze apsolutno je presudno za oblikovanje dobrih reakcija politike”, smatra Pilgrim.
On je podsjetio da je od nezavisnosti 2006. godine, otvorena ekonomija Crne Gore pomno pratila poslovni ciklus u Evropi, usložnjen činjenicom da je zemlja usvojila euro kao svoju zvaničnu valutu.
“Crnogorska privreda je pokazala snažne stope rasta prije 2008, od pet odsto, nagli pad vezan za finansijsku krizu od minus 5,7 odsto u 2009. godini i povratak solidnim stopama rasta u posljednjim godinama. Dakle, nema razloga za pretpostavku da se zemlja tokom nove krize može odvojiti od trendova u ostatku Evrope”, naveo je Pilgrim.
On je, odgovarajući na pitanje kako će negativne posljedice pandemije koronavirusa uticati na tržište rada u Evropi i svijetu, kazao da je inicijalna globalna projekcija ILO-a iz marta bila da bi do 25 miliona ljudi moglo izgubiti zaposlenje.
“To bi značilo rast stope nezaposlenosti u svijetu od 13 odsto. Trenutno širom svijeta postoji 190 miliona nezaposlenih. U međuvremenu, vidimo veliki rizik da će broj nezaposlenih na kraju godine biti još veći od inicijalne projekcije”, smatra Pilgrim.
Za poređenje, finansijska kriza 2008/9. povećala je nezaposlenost za 22 miliona širom svijeta. Dakle, virus bi mogao imati štetniji uticaj na zaposlenost od finansijske krize.
“Još nemamo precizne brojke za Evropu. Za sada su mnogi radnici otpušteni privremeno, pri čemu vlade subvencionišu plate. Dakle, oni se još ne prikazuju u statistici o nezaposlenosti. Razvoj nezaposlenosti će u velikoj mjeri zavisiti od toga kojom brzinom kompanije nastave da rade”, rekao je Pilgrim.
Za vrijeme finansijske krize 2008/2009, nezaposlenost se u EU povećala za 5,4 miliona i bila je potrebna decenija da se vrati na nivo prije krize.
“Što se tiče rizičnih sektora, sektor usluga, turizam, putovanja i maloprodaja posebno su pogođeni blokadom i ograničenjima međunarodnog putovanja. Hotelski krevet koji nije prodat u maju ili junu ne može se prodati dva puta kasnije, dok proizvodne firme mogu da nadoknade zaostatke narudžbi nakon što nastave proizvodnju”, objasnio je Pilgrim.
On je kazao da se globalna ekonomska recesija čini vrlo vjerovatnom ove godine sa znatnim povećanjem nivoa nezaposlenosti. Dalji razvoj događaja zavisiće od dužine recesije i od reakcija politika koje su donijele vlade.
Pilgrim je, odgovarajući na pitanje kako se mogu ublažiti negativni efekti pandemije, kazao da je pandemija Covid-19 jedinstven ekonomski izazov različit od ostalih kriza.
“Šokovi odjekuju i kroz snabdjevanje i potražnju što čini ekonomsku i socijalnu krizu veoma teškom. Potreban nam je čitav paket mjera, počevši od zaštite radnika na radnom mjestu, koji smanjuje rizik od izloženosti virusu, do politika zaštite radnih mjesta i prihoda, kao što su šeme rada u kratkom vremenu, naknade za nezaposlene zasnovane na osiguranju ili druge šeme podrške za one koji nijesu obuhvaćeni, na primjer, neformalni radnici”, smatra Pilgrim.
Prema njegovim riječima, malim i srednjim preduzećima biće potrebna pomoć u privremenoj likvidnosti u obliku preferencijalnih zajmova ili grantova.
“U stalnom smo kontaktu sa crnogorskim Ministarstvom rada i socijalnog staranja i socijalnim partnerima koji ih podržavaju u analizi krize i osmišljavanju vjerovatnih reakcija politike koje bi Vlada i njeni socijalni partneri trebalo da razmotre kako bi umanjili kratkotrajne probleme i srednjoročni uticaj krize”, naveo je Pilgrim.
Svi partneri ILO u Crnoj Gori su, kako je zaključio, pokazali visok stepen profesionalizma i posvećenosti u prošlosti, što je nešto na čemu se može graditi sada u ovim teškim vremenima.
