Dakle, nemaju stalno boravište, putuju svijetom i rade ono za što su angažovani. Najčešće se vežu uz IT sektor – kao programiranje ili razvoj softvera. Naravno, lista je bitno duža, posebno u današnja vremena. Zato ne čudi da su se digitalni nomadi posljednjih godina “umnožili”. Pandemija koronavirusa dodatno je sve ubrzala i dovela do izraženijeg rada na daljinu, odnosno potrebe za njime. Samim tim, mnoge kompanije postale su potpuno ili djelimično okrenute takvom modelu rada.
Treba znati da su digitalni nomadi samo jedna vrsta radnika na daljinu. Naime, neki su zaposleni na puno radno vrijeme, dok drugi rade honorarno, od projekta do projekta, angažmana do angažmana. Neki, takođe, imaju svoje poslovanje pa se bave njime na daljinu.
Kao i svi drugi, tako i radnici na daljinu ili digitalni nomadi, imaju klasičan broj radnih sati sedmično, produktivnost im mora biti na nivou, imaju rokove koje moraju da poštuju… Ujedno, imaju pravo na godišnje odmore, plaćene prekovremene sate i sve ono što imaju “klasični” zaposleni.
Razlika je “samo” u tome što digitalni nomadi biraju odakle će raditi i kad će raditi. Nisu fiksno vezani uz lokaciju, poslodavca ili tačno određeno vrijeme u danu kad moraju biti produktivni. Osim IT poslova, digitalni nomadi traženi su i u područjima izdavaštva, obrazovanja, medija i odnosa s javnošću, marketinga… Lista je sve duža, srećom po one koji vole slobodu pruženu u ovakvom načinu života.
I, na kraju, za osobe koje odluče da žive i rade na ovaj način, ovo je deset gradova koji su najprijateljskiji prema njima, idealni za “nomadski” život i s najvišom stopom rasta u tom smislu:
- Palermo (Italija)
- Skoplje (Sjeverna Makedonija)
- Azorska ostrva (Portugal)
- Majorka (Španija)
- Lima (Peru)
- Tbilisi (Gruzija)
- Puebla (Meksiko)
- Napulj (Italija)
- Bansko (Bugarska)
- Sofija (Bugarska)
Naravno, prednosti ovih gradova su u prihvatljivom životnom standardu, sistemu oporezivanja i birokratiji koja ide na ruku digitalnim nomadima.
ICT Business
