Prijeti li svijetu nova finansijska kriza, poput one iz 2008? Mnogi strahuju da će krah američkih banaka imati domino efekat. Evropske i američke berze od juče u minusu. Akcije švajcarske “Kredi Svis” banke izgubile su četvrtinu vrijednosti. Mnogim bankama stopirana je trgovina na berzama, a investitori su u panici. Evropski zvaničnici umiruju javnost, tvrdeći da su banke sada mnogo otpornije na krizu nego prije 15 godina.
Poslije dramatičnog kolapsa Banke Silicijumske doline i jedne manje njujorške banke – kriza se preselila na drugu stranu Atlantika. Akcije evropskog bankarskog sektora pale su više od šest odsto, pošto je glavni dioničar švajcarske banke “Kredi Svis”, iz Saudijske Arabije, saopštio da neće da poveća svoj udio na 10 odsto – zbog regulative.
Nakon toga vrijednost akcija pala je 24 odsto.
“Kada vodeći investitori kažu – više nećemo da ulažemo novac, tada nastaje još veća kriza. Situacija u evropskim bankama je još kritičnija, jer se kriza preliva iz Amerike. Ljudi prate situaciju, jer strahuju od mogućih problema u Evropi. Miriše na 2008. godinu i krah banke Liman Braders. Zato mnogi sada igraju na sigurno i ne izlažu se riziku”, rekao je Robert Halver, analitičar Bader banke u Frankfurtu
Odluka Saudijske nacionalne banke da više ne učestvuje u dokapitalizaciji “Kredi Svisa” ugrozila je već poljuljano povjerenje klijenata u tu drugu po veličini švajcarsku banku, koju potresa niz skandala. Samo u posljednjem kvartalu prošle godine iz banke se odlilo 120 milijardi dolara kapitala.
Zvaničnici kažu da je situacija pod kontrolom
Ipak, evropski zvaničnici kažu da je situacija pod kontrolom i da građani nemaju razloga za brigu.
“Evropa je pojačala mehanizam nadzora finansijskog sistema, kakav nije postojao na početku finansijske krize 2008. Evropske banke sada imaju mnogo veći stepen likvidnosti i solventnosti”, naveo je Pedro Sančez, premijer Španije.
Američko Ministarstvo pravde i Komisija za hartije od vrijednosti pokrenuli su odvojene istrage o kolapsu banke Silicijumske doline, tokom kojih će biti ispitano više rukovodilaca.
Predsjednik Bajden obećao je da gubitke neće snositi poreski obveznici, a država će napraviti i dodatni fond od 25 milijardi dolara pomoći za 12 regionalnih banaka, koje su u riziku.
