Globalna finansijska kriza, dužnička kriza u eurozoni, dvije decenije previranja kroz istočnu i srednju Evropu, kontroverzne akvizicije – Andreas Treichl je vodio svoju instituciju kroz sve to, i, nekako, preživio.

Već 21 godinu vodi Erste Grupu iz Beča, od koje je stvorio najveću EU banku u istočnoj i centralnoj Evropi. To ga čini najdugovječnijim liderom banke koja je kotirana na berzi u Evropi – a vjerovatno i na svijetu.

Inteligencija, empatija i naporan rad su „potpuno normalni“ za top menadžera, kaže gospodin Treichl. Preživljavanje burnih vremena zahtijeva nešto drugo. “Morate biti izuzetno mnogo zainteresovani za stvari koje se oko vas dešavaju“, kaže on, misleći na duboko razumijevanje snaga koje oblikuju bankarstvo i ekonomiju.

Visok, elegantno obučen i u formi – on vozi 25 godina star Harley-Davidson – g. Treichl, 66, odaje utisak sofisticiranog i samouvjerenog bankara. Ali on ne vjeruje da je sve uradio ispravno. Gledajući unazad, kaže da je trebalo da bude otpušten nekoliko puta, “zato što sam znao da debelo uprskam stvari, par puta, jer sam jednostavno pogrešno gledao na neke stvari.“

Jedna od većih grešaka je bio neuspjeh u sagledavanju globalnih posljedica balona na tržištu drugorazrednih hipoteka u USA prije deset godina. “Nijesam to uvidio dovoljno brzo,” kaže on. Erste je imala gubitke u bilansima (objavila je neto gubitak od EUR700 miliona u 2011, a dvostruko više u 2014), a njeni krediti su se pogoršavali jer su ekonomije centralne i istočne Evrope bile najjače pogođene recesijom koja je uslijedila.

Austrijska vlada je preuzela udio u banci vrijedan EUR2,7 milijardi, u okviru strategije hitne podrške bankarskom sistemu – iako je g. Treichl uporan u tome da je mogao naći druge investitore. Dno je, kako kaže, dostignuto u februaru 2009, kada su akcije Erste pale na EUR 6,5. Zadržao je posao jer je bio arhitekta bančine strategije ekspanzije, koju je čuvao netaknutom – a dodatno i zbog toga što Erste nije bila tako snažno pogođena kao druge banke.

Treichl dolazi iz bankarske dinastije – u sedamdesetim godinama 20. vijeka njegov otac je vodio austrijsku banku Creditanstalt. Ali, on ne voli da ga vide kao člana tog kluba.

„Sebe smatran preudzetnikom koji se zadesio u bankarstvu“, kaže on. Upravljački stil njegovog oca je pripadao jednoj drugačijoj eri. “Veoma mnogo sam volio svog oca, ali sam ga smatrao vrlo pompeznim.“

Na prošlogodišnjem bankarskom samitu Financial Timesa, za vrijeme svadljive rasprave o zaradama bankara, g. Treichl se našalio da je “plaćen manje od vratara u Goldman Sachsu“ (njegova primanja za 2017. iznosila su EUR2,6 miliona). Njegov je komentar bio sarkastičan, ali ilustruje njegovu tendenciju ka prividnoj skromnosti.

Treichl je pripadnik generacije ambicioznih mladih lidera koji su tokom kasnih devedesetih godina preuzeli upravljanje evropskih banaka. Njegovi savremenici su Alessandro Profumo iz UniCredita i Daniel Bouton, koji je u isto vrijeme došao na čelo francuske Société Générale. (Obojica su kasnije posramljeni napustili banke).

Počeo je karijeru 1977. u banci Chase Manhattan. Godine 1994. je regrutovan da pomogne u upravljanju štedionice Erste u Austriji, došavši na poziciju glavnog izvešnog direktora tri godine kasnije. U to vrijeme, Erste štedionicu je kontrolisala Fondacija, nasljednica štedionice formirane u ranom 19. vijeku u cilju pružanja usluga siromašnima.

To je vrijeme velikog pospremanja austrijskog bankarstva. Banka oca gospodina Treichla, Creditanstalt, prodata je Bank Austria (koja je kasnije postala dio italijanskog UniCredita). Dio tog dogovora bila je i prodaja udjela Bank Austria u banci Girocredit, koja je pripojena sa Erste.

Radi finansiranja početnog posla i kasnijeg poslovanja Girocredita, g. Treichl odlučuje da Erste izađe na berzu i na taj način smanji udio fondacije na manje od pola. “Umalo sam po kratkom postupku završio svoj mandat glavnog izvršnog direktora.” Kaže da je kreirao priču da “ćemo se preseliti u centralnu i istočnu Evropu i osvojiti sva ta tržišta jer je Girocredit . . . imao par kancelarija u Češkoj, ali, to je, u osnovi, bilo sve što je tada postojalo.“

Za vrjeme krize Erste je ostala usmjerena na poslovanje sa stanovništvom i komercijalno bankarstvo u regionu. Te godine su ga navele da se zapita “zbog čega mi uopšte postojimo”? Bančini korijeni kao socijalne štedne institucije, olakšale su odgovor na to pitanje. “Zapravo, mi postoji mo kako bismo kreirali prosperitet za ljude u regionu u kojem poslujemo,” rekao je. “To nam je pomoglo da tokom krize pronađemo pravi fokus”. Na kraju je ispalo da, kako g. Treichl kaže, odustanemo od svega „što nije imao dodira sa našim regionom“.

Ipak, slika o Erste bila je poljuljana. Upala je u kontroverze zbog prodaje kredita u švajcarskim francima u Mađarskoj i Hrvatskoj, kao i u Austriji. Klijenti su imali koristi od niskh kamatnih stopa, ali su pogođeni naglom promjenom deviznog kursa koja je uslijedila. “Svi su znali da je to glupo… Moglo se naslutiti, da, naravno, bilo je to loše,” kaže g. Treichl. Ali, postojala je tražnja za prozvodima, klijenti su imali koristi, a na tržištima u  kojima Erste nije odobravala kredite u stranoj valuti, kao na primjer u Rumuniji, izgubljen je dio tržišnog učešća.

Epilog je da je Erste potpisala sporazum s mađarskim premiejrom Viktorom Orbanom. “On je spretno iskoristio našu slabu poziciju i koštao nas dosta novca”. Rezercisanja i dodatni troškovi povezani s problemima u Mađarskoj od 2011. godine nadmašili su EUR500 miliona.

Erste je izbjegla nekle zamke. Za razliku od austrijskog rivala, Raiffeisena, banka nije ušla na rusko tržište, zaobišavši politička i ekonomska previranja u regionu. G. Treichl voli da su njegove podružnice geografski bliske. Njegovo najveće udaljavanje je – Bukurešt.

Poslije krize, g. Treichl je izgradio reputaciju zbog oštrog kritikovanja evropskih političara i regulatora, za koje smatra da nepošteno otežavaju bankama. “To nije baš uvijek bilo od koristi, i to je drugi razlog zbog kojeg su mi mogli dati otkaz, takođe… Bio sam veoma otvoren i to je bio vjerovatno jedan od razloga zbog kojih je austrijska vlada s lakoćom uvela bankarski porez.”

Ugovor g. Treichla traje do sredine 2020. Erste radi na pripremi nasljednika, koji će, slaže se Treichl, morati da bude lider.

Važnije od toga biće osavremenjavanje i priprema Erste za digitalno doba. Erste tu ima drugačiji pristup od svojih evropskih rivala, razvivši svoju otvorenu platformu po imenu George (kolokvijalno ime za autopilota u avionu), a koja omogućava personalizaciju i saradnju s trećim lciijma. Austrijski startupovi, na primjer, koriste George, ali se Erste nada da će im se pridružitii i druge banke. Nakon ekspanzije na svoja tržišta, očekuje se da Erste lansira George i u Njemačkoj.

Tri ključna pitanja za AndreasaTreichla

Ko je vaš heroj lider?

Leonard Bernstein [američki kompozitor]. Jednom su ga, dok je dirigovao solisti, pitali ko u stvari tu vodi – dirigent ili solista? Odgovorio je: ‘To zavisi.’ Jednostavno volim taj odgovor.

Da nijeste poslovni lider, šta biste bili?

Dirigent, ali, u stvari, najveći izazov za mene bio bi da odsviram klavirski koncert – vjerovatno bi to bio Ravel jer je kratak. Kao dirigent, vi možete da pogriješite i da to publika ne primijeti. Ali ako ste pijanista i napravite samo jednu grešku, svi će primijetiti.

Koja je prva lekcija iz liderstva koju ste naučili?

Ranih devedesetih godina, dramatično je propao moj pokušaj da organizujem kupovinu Chase Austria. Lekcija je ta da, ukoliko ne radite veoma, veoma naporno, uprskaćete stvar. A ja sam vjerovao da mogu da hodam po vodi.

Posao  & Karijera

Kako biti lider: lekcije od direktora visokog profila

U krajnjem, automatizovane bankarske procese preuzeće tehnološke kompanije. Kako bi dugoročno preživjeli, bankari će morati da dodaju nešto što tehnologija ne može da pruži, smatra g. Treichl. “Na edukacijiu moramo trošiti barem onoliko novca koliko trošimo na digitalizaciju.“

U budućnosti banke će postojati samo ukoliko “i dalje budemo imali kolege koji će za naše kijente kreirati toliko vrijednosti da će ti klijenti željeti da dođu lično kod njih, pa čak i ako to bude samo jednom godišnje“, kaže on. “Ako nam nijesu ostali takvi ljudi, onda smo pečeni.“

Pitajte autsajdera: UBS

Mate Nemes, analitičar u banci UBS kaže: “Erste je u očima tržišta poprilično sinonim sa pričom Andreasa Treichla, a njegov odnos sa investitorima je nesumnjivo dobar. U posljednjih pet godina Erste je uspjela da riješi probleme nastae u kriznim godinama. Finansijski je u jakoj poziciji, ostvaruje povrat koji je iznad troška kapitala, a njena kapitalna adekvatnost je neupitna. Online bankarstvo George je među onima koji najviše obećavaju, u Evropi.

Ipak, postoje neke nejasnoće o tome ko će naslijediti gospodina Treichla – Ne vidim nekog  očiglednog kandidata u ovom trenutku.  U posljednjim godinama na toj poziciji on će morati da se dotakne pitanja troškova u Austriji, zemlji iz koje potiče Erste. Banka je prilično okasnila sa ovim – ali to će vjerovatno biti najjači faktor u unapređenju profitabilnosti u srednjem roku”.

Razgovor vodio: Ralph Atkins, Financial Times, Beč, 15. jul