Oko 15 vodećih kompanija u oblasti aerodromskog menadžmenta zainteresovano je za Aerodrome Crne Gore, a koncesiju u periodu od 30 godina dobiće kompanija koja ponudi 100 miliona avansa i koja bude spremna da u prve tri godine uloži 85 miliona eura, poručuje ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore Osman Nurković.
Nurković je u intervju za agenciju Anadolija potvrdio da je koncesioni ugovor spreman i najavljuje skoro raspisivanje tendera.
“Mi smo uradili ugovor o koncesiji i koncesioni akt i ovih dana bi trebalo da ga razmatra uži kabinet i da ga uputimo ka Vladi, da ga Vlada usvoji, nakon čega će biti objavljen javni poziv za pretkvalifikaciju. Očekujemo veliko interesovanje investitora. Trenutno imamo oko 15 vodećih kompanija u ovoj oblasti koje su zainteresovane i koje će se prijaviti na tender za dodjelu koncesije. Mislim da ćemo dobiti dobre ponude”, ističe Nurković.
Na pitanje šta je to što je država postavila kao minimalne uslove u koncesionom aktu, Nurković ističe da će kompanija koja bude pobjednik na tenderu za upravljanje aerodrmima biti u obavezi da uplati 100 miliona eura avansa, kao i da uloži 85 miliona u prve tri godine.
“Stanje na aerodromima nije zadovoljavajuće s aspekta potreba naših građana i posebno s aspekta razvoja turističke privrede. Mi znamo da je Crna Gora turistička destinacija, da se svake godine povećava broj turista i da imamo rast turista na našim aerodromima od deset odsto. Sada smo vidjeli da nam tehnički, prostorni ali i bezbjednosni kapaciteti nisu na zavidnom nivou i zbog toga je nužno investiranje. Mi smo u koncesionom aktu utvrdili da je u prve tri godine potrebno investirati minimum 85 miliona eura. To je ono što bi trebalo da podigne nivo usluga i uslove na našim aerodromima na znatno viši nivo i da podstakne turiste. Drugi uslov jeste uplata državi Crnoj Gori od najmanje 100 miliona eura avansa. To će zavisiti od toga koliko će biti interesovanje i potencijani koncesionari će se takmičiti i utvrdili smo deset odsto bruto prihoda na nivou godine kao godišnju koncesionu naknadu”, kaže Nurković.
On poručuje da će koncesiju na aerodrome dati, ukoliko dođe do realizacije ovog cijelog posla, na 30 godina. Istakao je i da će zaštititi interese radnika koji rade na aerodromima.
“Ni na koji način neće biti manja prava radnika kod budućeg koncesionara u odnosu na ona prava koja sada ostvaruju”, kaže ministar saobraćaja.
Njemci zainteresovani za Montenegro erlajns
Osim što u Vladi pripremaju plan za aerodrome, paralelno se traži najbolji model za nacionalnu aviokompaniju Montenegro erlajns. Nurković kaže da dugovi od ranije koje je napravila ova kompanija otežavaju funkcionisanje i da uprkos važnosti koju ova kompanija ima za državu, doći će ili do privatizacije ili do stečaja.
“Montenegro erlajns je jako važan za Crnu Goru, posebno za turističku privredu. Ove godine će ova kompanija opslužiti preko 600 hiljada putnika, od toga je gro turista. Neke kalkulacije pokazuju da je najmanje 80 eura dnevno benefit turističkoj privredi od svakog gosta. Ako to prevedemo sa brojem dana koje provedu u Crnoj Gori, radi se o desetinama ili stotinama miliona eura državi. Ta kompanija ima određenu dubiozu iz prethodnog perioda, nagomilale su se obaveze prema aerodromima, zatim za poreze i doprinose, kao i još prema nekim povjeriocima. To je kompleksno pitanje, nije jednostavno, sa svih aspekata ga analiziramo i Vlada će sigurno donijeti najpovoljniju odluku”, kaže Nurković.
Na pitanje da li je tačno da se jedan njemački privatizacioni fond interesuje za privatizaciju ove kompanije, Nurković potvrđuje da ima interesovanja.
“Interesuje se kompanija za privatizaciju, ali neće preduzeće koje ima dubioze. Oni razmišljaju da kupe kompaniju koja ima svoje potencijale kada su u pitanju oprema i ljudstvo i da je dovedu do nivoa da ta kompanija posluje pozitivno. Dakle, mi bismo imali obavezu da saniramo taj ostali dio iz prethodnog perioda i da eventualno pregovaramo i, ako dođe do dogovora, da se privatizuje ta kompanija, da ostane brend, da se ne ukinu postojeće destinacije, već da se razvija broj destinacija. Mi smo sada u situaciji da presijecamo, da donosimo odluku o sanaciji, ili privatizacija ili eventualno najgora opcija – stečaj, ali zaista u ovom trenutku o tome ne razmišljamo, jer bi izazvalo velike posljedice. Ali, ukoliko ne budemo mogli naći drugu opciju i to je jedna od opcija“, kaže Nurković.
Za rekonstrukciju željeznice 70 miliona eura
Govoreći o željezničkom saobraćaju, Nurković poručuje da je država Crna Gora fokusirana na taj prevoz, jer je EU prepoznala željeznički prevoz kao ekološki najčistiji i da su dobri benefiti iz evropskih fondova.
“Na svaki kredit koji dobijemo za infrastrukturu, dobijamo 50 odsto granta. Već je u toku realizacija jednog kredita od 20 miliona i granta od 20 miliona, dakle 40 miliona eura na raspolaganju u rekonstrukciju željeznice. Mi smo blizu 50 odsto rekonstruisali i povećali bezbjednost i brzinu na tom dijelu. Aplicirali smo za još jedan kredit od 14 miliona i 14 miliona je grant. To znači da će nam oko 70 miliona biti na raspolaganju u narednih dvije-tri godine da uradimo ozbiljnu rekonstrukciju željezničke infrastrukture“, kaže Nurković.
Na pitanje kakve su šanse da se nekadašnja pruga od Nikšića do Čapljine ponovo stavi u pogon, što je i predviđeno strategijom o razvoju željezničkog prevoza Crne Gore, ministar Nurković poručuje da je više puta oko toga razgovarao sa kolegama iz Hrvastke i Bosne i Hercegovine.
“Potrebna su značajna sredstva i važno je da se obezbijedi izgradnja dijela koji prolazi kroz BiH, to je veća dužina i potrebna su veća ulaganja. Očekujem jednu ozbiljnu priču, i uz pomoć iz evropskih fondova i kako se budemo primicali ulasku u EU, sve veći iznosi će moći da se povuku, tako da računam da ćemo iz tog dijela moći da obezbijedimo sredstva i da krenemo u realizaciju ovog željezničkog pravca“, kaže Nurković.
Poručuje da ima naznaka i da se Crna Gora prugom poveže sa Kosovom.
“Nedavno je premijer (Duško) Marković tokom posjetu Kosovu razgovarao oko moguće izgradnje pruge i imamo urađen idejni projekat od Bijelog Polja ka Kosovu. Imamo urađen idejni projekat do granice sa Kosovom i oni su zainteresovani da se eventualno razgovara oko željezničkog povezivanja Crne Gore i Kosova”, kaže Nurković.