Ministarstvo finansija je, imajući u vidu neplanirana prihodovana sredstva od realizovanog paketa podrške Evropske unije našoj zemlji za prevazilaženje energetske krize, kao i obezbijeđivanja nedostajućih sredstava za subvencije za zapošljavanje lica sa invaliditetomi određenih tehničkih korekcija, pripremilo izmjene Zakona o budžetu za 2023. godinu.
“Pored navedenog, usljed revidiranih makroekonomskih pokazatelja i bolje naplate prihoda od plana, predložene su korekcije očekivanih primitaka, te su izvorni prihodi budžeta za tekuću godinu planirani u ukupnom iznosu od 2.36 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od cca 215 miliona eura ili 10 odsto u odnosu na planirane Zakonom o budžetu za 2023. godinu. U skladu sa izmijenjenim fiskalim okvirom za tekuću godinu, projektuje se ostvarenje deficita potrošnje od cca 193 miliona eura, odnosno cca 3 odsto BDP-a što je za gotovo 173 miliona eura bolji rezultat od inicijalnog plana”, navodi se u saoštenju Ministarstva finansija.
Uzimajući u obzir značajnu kosolidaciju javnih finansija od okvirno 3 odsto BDP-a, projektovani deficit javne potrošnje nalazi se u okvirima mastrihtskog kriterijuma deficita budžetske potrošnje, i u skladu je sa kriterijumima fiskalne odgovornosti, utvrđenim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.
“Dodatno, rebalansom budžeta projektuje se ulazak u zonu suficita tekuće potrošnje, odnosno ostvarenje zlatnog fiskalnog pravila kojim se definiše zaduženje države isključivo za potrebe infrastrukturnih projekata. Shodno ažuriranim fiskalnom okviru, nedostajuća sredstva za finansiranje budžeta za 2023. godinu umanjena su za 167 miliona eura”, navodi se u saopštenju.
