Postoje dvije velike grupe država – zemlje koje osećaju bol promjena i one koje ne. Švajcarska recimo ne osjeća bol, živi se lagodno i tu nije potrebna digitalizacija društva, privatnih kompanija da. Japan je isto uspješna zemlja, rekao je Tavi Kotka, reformator i bivši direktor informacionih tehnologija Vlade Estonije, na “Blic panelu” u Kongresnom centru hotela “Gorski” na Kopaoniku.

Panel organizuju kompanija “Ringier Axel Springer” i Privredna komora Srbije, a sponzor je “Supernova”.

Tavi Kotka je objasnio da “čak i ako želite da se digitalizujete, pitate se kako da počnete, a to je kao higijena”.

“Da li možete da odgovorite na mnoga jednostavna pitanja koja nemaju veze sa e-vladom. Godišnje 2,6 puta ljudi koriste usluge Vlade kada plaćaju poreze. Koliko puta ste tražili građevinske usluge i slično? To funkcioniše u velikim zemljama, ali u malim zemljama ne. Dobra vijest je da je digitalizacija kao jedna igra. Imamo način kako se društvo kontroliše, ali sa inženjerske perspektive sve je lakše: samo uradite to, oslonite se na iskustvo drugih zemalja”, rekao je Kotka.

Kako je istakao, ukoliko želimo više e-prodavnica treba da budemo više digitalizovani.

“Treba da rješavamo sva pitanja kroz svoj digitalni identitet. Podaci treba da se kreću. Treba da definišete stvari: ako imate digitalnu vladu ne znači da ćete ukloniti silos, ali treba da ih pokrenete. Podaci iz zdravstva mogu da se povežu sa privredom. Informacije treba da budu uvezane na svim nivoima”, rekao je Kotka.

Dodao je da banka treba da šalje podatke vladi da bi popunila poresku prijavu.

“Imamo Džona Smita i Džona Smita – kako možemo da znamo da nije isti? Na osnovu podataka. Koliko zemalja u svijetu može to da uradi? Da kombinuje vladine i bankarske podatke? Niko, Kina da. To je fundamentalni problem. Dok ne rešite problem privatnog sektora nikada nećete povezati državne podatke sa vašim podacima. Povežite informacije. Potrebno je 15 godina Njemačkoj da postigne istu poziciju u kojoj je sada Kina. Tako treba da gledamo na digitalni svijet”, istakao je.

Kotka: “Moje podatke mogu da vide samo ako ja dozvolim”

“Moj uber skor bio je 4,6 i pitao sam se zašto je ocjena tako mala, a proveo sam nekoliko nedjelja u SAD. Pokazalo se da vozači Ubera daju manje ocjene putniku ako ne dobiju napojnicu. To je dobro jer me sistem tjera da budem bolji. Privatnost treba da bude redefinisana i ja sam srećan što je barem u nordijskim zemljama primijećeno da podaci pripadaju licu. Da, sve je povezano, ali moje podatke mogu da vide samo ako ja dozvolim. Recimo, mogu da vidim i ko je gledao moje podatke i ako je to uradio neovlašćeno odlazi u zatvor na tri godine. Lična karta u Estoniji je takva da su podaci zaštićeni, ja mogu slobodno da pokažem svoj lični broj”, rekao je Kotka.

Istakao je nekoliko trendova, među kojima i vlasništvo nad podacima.

“Pitanje je da li ja mogu da prodam svoje podatke? Moji podaci će se prikupljati dok se krećem gradom, i pitanje je ko je vlasnik tih mojih podataka. U Indiji već zabranjuju prodaju. Interesantna stvar za Srbiju je privreda u realnom vremenu. Imamo ogromnu količinu podataka. Mi smo u Estoniji dobri u upravljanju podacima, iako je politički sistem i dalje malo zastareo. Možemo da vidimo gde treba da investiramo, u koje sektore, u koje krajeve… Možete da upravljate totalno drugačije ako imate transparentnost i povezanost”, ocijenio je Kotka.

Dodao je da smo prije 20 godina muziku kupovali na CDovima, koji su zamenili kasete koje su bile “noćna mora, morali smo da premotavamo”.

“Zašto smo odustali – CD-ovi su skupi, ako kupujete legalno, ako vam se sviđa jedna pjesma morate da kupite album… Sada se pretplatite na Spotify i imate svu muziku na svijetu. Niko ne žali zbog toga, ovo je jednostavnije, jeftinije”, rekao je Kotka.

Kako je rekao, ne želi da govori o e-vladi.

“Želim samo da dodam da ukoliko pogledate uspješne slučajeve u digitalnim društvima. Jedno je korišćenje sile, drugo korišćenje privatnog sektora. Zašto da govorimo vladi da radi nešto, a ne da sarađujemo sa njom? U Estoniji vam je za nacionalnu kartu potreban računar. Zato ja kažem da privatni sektor treba da uzme primat. Ne treba da gledamo u vladu, već u velike kompanije čije usluge svakodnevno koriste. Ja podržavam decentralizaciju vlade. Vlada treba da radi istu stvar kao BMW prije 15 godina. Počeli su od početka, da je logistika samo logistika, da je sve odvojeni set alata”, istakao je.

Kotka je istakao da Srbija ima dobre eksperte, ali da postoji problem sa plaćanjem.

“Sve što želite da uredite morate da platite, zato Japan nije uspješan. Moja zemlja je najefikasnija u plaćanju poreza na svetu. Naplaćujemo više poreza nego Litvanci. Ukoliko društvo to ne želi, ministar može da ide sa jedne strane na drugu i neće ništa postići. Važno je da budete istrajni u reformama i morate da edukujete stanovništvo o njima“, naveo je Kotka.

Govoreći o povjerenju u digitalizaciju, Kotka je rekao da treba biti spreman na sajber napade, ali da šta god da se dešava treba zadobiti nazad povjerenje društva.

“To jesu različiti problemi i tražili smo način da dobijemo podatke van zemlje. Nije važno gdje se nalaze podaci, za nas je važnije kako su kriptirani i čuvani”, objasnio je.

Na pitanje koja je najveća greška koju su napravili prilikom digitalizacije Estonije, Kotka je rekao da ih je bilo mnogo.

“Napravili smo veliki broj grešaka, ali prve su bile to što smo kopirali sve iz Švedske i Finske. Ali onda smo ih pretekli. Digitalizacija nije cilj, ona je alat. Ja ne mogu da transformišem silos. Važan je kvalitet podataka koji imaju vlasnici firmi. Ako nabrojite birokratske usluge koje možemo da ispravimo, hajde da to uradimo, 6 ili 7 koliko nam treba”, naveo je ovaj reformator.

Siniša Mali: “Imamo novca za digitalizaciju”

Nismo mogli da govorimo 2012. i 2013. godine o digitalizaciji, tada smo imali druge probleme, u međuvremenu su se stvari promijenile, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

“Mi u suštini imamo novca za digitalizaciju, recimo IT kancelarija ima budžet 50 odsto veći nego prošle godine. Privrednici moraju da shvate prednosti digitalizacije. Jako je važno da kompanije brzo dobiju PDV, ubrzaju carinske procedure digitalizacijom…”, istakao je Mali.

Vremena su se promijenila, dodao je, ljudi danas žele da se njihovi problemi rješavaju preko interneta, imaju veće plate i više sredstava, tako da su se prioriteti promenili.

“Kao što sam rekao juče, potreban nam je još veći privredni rast i mi očekujemo da Srbija ima 2025. godine BDP vrijedan 73 milijardi eura. Za to nam je neophodna digitalizacija kao naš strateški cilj”, naveo je Mali.

Prema njegovim riječima, imamo dvije važne institucije: Poresku upravu i carinu.

“Suštinska reforma poreske uprave je u primeni novog softvera i hardvera, a druga stvar je fiskalizacija koja će moći u realnom vremenu da razmenjuje podatke sa drugim administracijama. Imaćemo i ključne kompetencije poreskih vlasti, povraćaj PDV-a, što je pravi benefit”, ocijenio je Mali.

Što se tiče carine, dodao je, već smo usvojili sve odluke, recimo sa Sjevernom Makedonijom i jedan šalter za dvije zemlje. Vlada, kako je ministar rekao, ne može bez firmi i obrnuto.

“Imamo preduzetnički duh. Ovde smo da slušamo i implementiramo svaki savet od civilnog sektora i kompanija. Javne nabavke su revolucionarne. Imamo samo elektronske procese javnih nabavki i da tako pokažemo da podržavamo digitalizaciju. Imaćemo e-fakture, što znači da je povratna informacija od drugih za nas važna”, istakao je Mali.

Vladimir Lučić: “5G vještačka intelegencija mijenja vrijeme”

“Činjenica je da će 5G vještačka intelegencija promijeniti vrijeme. Dobar kvalitet mreža će biti ključan za razvoj digitalnog društva. Prije svega mi očekujemo aukciju za 5G mreže. Kada sam vidio rezultate koje je napravio Ratel i pokazalo se da je kvalitet bio odličan. To znači da sva tri operatera su dobra u svom poslu. Prva faza je zasnovana na ovim sajtovima i možete da dodate samo antene i sve će se vrlo brzo završiti. Nećemo kasniti u odnosu na druge zemlje”, rekao je Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimedije Telekom Srbija grupe.

Lučić je rekao da velike kompanije prave jednu veliku grešku.

” U suštini velike kompanije misle da je jedna velika digitalizacija koja će unaprijediti nihove servise. Velike kompanije moraju da vide da li će njihovi proizvodi preživjeti industrijsku revoluciju. SMS i voice već sada kod nas neće preživjeti. Zato insistiramo na onome što će preživjeti kao što je internet i da tu povećamo broj klijenata. Usredsredićemo se na sadržaj. Imaćemo mi četiri osnovne usluge, ali će dve koje neće preživjeti biti zamijenjene digitalizovanim”, rekao je Lučić.

Izvor: Blic Biznis