U fokusu konsultacija koje su danas, na poziv potpredsjednika Lazovića, imali članovi Vlade u ekonomskom resoru i predstavnici banaka bila je neto kreditna aktivnost banaka i uslovi koji su neophodni da bi se povećala podrška novim rentabilnim i inovativnim projektima.
Sastanku su pored potpredsjednika Lazovića, prisustvovali i ministri finansija, ekonomije i održivog razvoja i turizma, Žugić,Kavarić i Gvozdenović, guverner Centralne banke, Miloica Dakić i predstavnici Udruženja banaka i više poslovnih banaka.
Sagovornici su analizirali pitanja od značaja za povećanje ponude novca na tržištu u 2015. i rizika koji utiču na visinu kamata. Predstavnici Vlade su apelovali na banke da sinergetskim naporima kreiraju institucionalne pretpostavke za snižavanje kamatnih stopa na kredite.
Krediti, pored stranih direktnih investicija, predstavljaju glavni generator privrednog rasta. Tako će rast ekonomije u 2015. godini biti podržan sa oko 100 miliona kreditnih sredstava iz komercijalnih banaka. Rast kredita od 4% biće rezultat niže efektivne kamatne stope, čiji je trend pada započet krajem 2014. godine.
Banke su otvorene prema novim projektima sve dok se ispunjavaju definisani standardi, obezbjedjuju sredstva i klijent posluje u formalnom sektoru. Podrška vlade u investicijama u prioritetne razvojne sektore, turizam, energetika, poljoprivreda i industrija dodatno olakšava poslovanje i umanjuje rizik plasmana kreditnih sredstava od strane banaka.
Osim visoke likvidnosti banaka, kao preduslov veće investicione aktivnosti prepoznata je potreba smanjenja učešća nekvalitetnih kredita i dobro upravljanje rizicima. Država je sa svoje strane posvećena unapređenju poslovnog ambijenta, a konkurentnost bankarskog tržišta potrvđuje broj banaka koje posluju u CG i najavljeno otvaranje 3 nove.
Razgovarano je i o skorom dodnošenju Zakona o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju i statusu klijenata koji otplaćuju kredite u švajacarskim francima. Hypo Alpe Adria banka koja je jedina nudila ovaj proizvod izrazila je otvorenost i spremnost da po direktnim zahtjevima ponudi povoljnije uslove za njihov dugoročni tretman. Postignuta je saglasnost da se radi na definisanju modela koji će omogućiti reporogram kredita opštinama koje su nižeg fiskalnog kapaciteta, kroz dužu ročnost i niže kamate, a kroz mehanizam egalizacionog fonda.
U konstruktivnoj atmosferi razmjene viđenja ključnih pitanja za pospješivanje rasta realnog sektora, dogovoreno je periodično konsultovanje Vlade sa bankarima. Konstatovan je zajednički interes da svako sa svoje strane da puni doprinos kreiranju uslova ekonomskog rasta.
