Šef sektora za Zapadni Balkan i Tursku u okviru EIB Global Mateo Rivelini poručuje da je ta investiciona banka Evropske unije spremna da investira u zelenu i održivu bućnost Crne Gore.
On naglašava da pored finansiranja izgradnje bezbjednije i raznovrsnije energetske mreže na Zapadnom Balkanu, EIB pomaže regionu da poveća otpornost na klimatske promjene i razvija nove održive projekte. Rivelini jasno poručuje da je tranzicija na zelenu energiju jedini način da se istovremeno osigura održiva, bezbjedna i pristupačna energija širom svijeta.
Kako vidite ulogu EIB Global u pružanju podrške Crnoj Gori i zemljama u regionu prilikom rješavanja aktuelnih izazova koje su donijeli rat u Ukrajini i COVID-19?
Rivelini: Kao pouzdani partner regiona Zapadnog Balkana, tokom prošle decenije isporučili smo skoro 7,5 milijardi eura i doprinosimo poboljšanju uslova života i poslovanja već više od 40 godina. Bili smo uz ovaj region u kriznim vremenima, kao što je bio slučaj sa pandemijom COVID-19, koja nas je navela da udvostručimo svoje napore i solidarnost u okviru inicijative Tim Evropa. Jasno je da se direktni i indirektni uticaj rata u Ukrajini prelijeva na sve sektore i da dodatno otežava oporavak od pandemije i narušava sigurnost potrošača, proizvođača i investitora.
Kao što je pandemija ubrzala potrebu za digitalizacijom, trenutna kriza podstiče zelenu tranziciju na energetsku efikasnost, proizvodnju putem obnovljivih resursa, prakse ekološkog menadžmenta i inovacije sa povoljnim uticajem na klimu. Pored finansiranja izgradnje bezbjednije i raznovrsnije energetske mreže na Zapadnom Balkanu, pomažemo regionu da poveća otpornost na klimatske promjene i razvija nove održive projekte.
Ciljana podrška za privatni sektor takođe će biti esencijalna za ekonomski oporavak, a posebno za one koji su najranjiviji i koji se bave trgovinom, turizmom i sektorima sa velikom potrošnjom energije, kao i za startap preduzeća, inovativne i mikro kompanije, koje se suočavaju sa poteškoćama pri pristupanju finansijskim sredstvima. U ovom kontekstu, radimo na pružanju inovativnih finansijskih instrumenata koji će pomoći u razvoju tržišta kapitala i podstaknuti rast malih i srednjih preduzeća putem instrumenta za garancije u okviru Evropskog fonda za održivi razvoj (EFSD).
Održiva poljoprivredna rješenja u smislu proizvodnje, stabilnosti nabavke i otpornosti na klimatske uslove takođe su jedan od naših prioriteta. EIB je spremna da pomogne lokalnim partnerima u razvijanju održivih projekata usmjerenih na aktuelne izazove putem tehničke podrške i pod povoljnim uslovima finansiranja, koji uzimaju u obzir održivost zemlje u pogledu finansija, ekologije i socijalnih pitanja.
EIB je nedavno uspostavila novi ogranak, EIB Global. Koja ideja stoji iza toga i da li će ova nova organizacija uticati na zemlje Zapadnog Balkana?
Rivelini: Evropska unija (EU) je tražila da EIB pojača svoje aktivnosti izvan EU u skladu sa politikom i prioritetima EU, kako bi bolje odgovorila na velike globalne izazove poput klimatskih promjena, energetske i prehrambene krize, kao i socijalnih, ekonomskih i rodnih nejednakosti širom svjeta. Stoga smo početkom ove godine uspostavili novi namjenski ogranak EIB Global. Njegov cilj je proširi našu podršku za zemlje van EU pomoću fokusiranijeg poslovnog modela uz pojačano prisustvo na terenu, targetirana i snažnija partnerstva sa privatnim sektorom, kao i multilateralnim i bilateralnim finansijskim institucijama pod okriljem inicijative Tima Evrope.
Ono što je specifično je da će EIB Global imati tim potpuno posvećen zemljama u procesu proširenja. Time će povećati svoje kapacitete za podršku održivog razvoja regiona u okviru inicijative Global Gateway i Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Zapadni Balkan, kada je su u pitanju specifičnosti u vezi sa približavanjem regiona članstvu u EU.
Kao klimatska banka EU, kako EIB Global može da podrži zelenu tranziciju regiona i Crne Gore?
Rivelini: Ova kriza baca svjetlo na značaj unapređivanja obnovljive energije i energetske bezbjednosti. U tom smislu moramo da stimulišemo investicije u projekte koji se bave obnovljivom energijom, na primjer, obnovljivom strujom i grijanjem, kao i putem znatnog povećanja mjera energetske efikasnosti u postojećim stambenim i industrijskim objektima. Tranzicija na zelenu energiju je jedini način da se istovremeno osigura održiva, bezbjedna i pristupačna energija širom svijeta.
Na nivou EU, EIB banka se pridružila nedavno usvojenom paketu REPowerEU Evropske komisije, kao i Spoljnoj energetskoj strategiji EU. Oni za cilj imaju da se u što kraćem roku umanji stepen zavisnosti EU od ruskih fosilnih goriva, kao i da se stvori otporniji energetski sistem.
Kao jedan od najvećih klimatskih finansijera na svijetu, EIB grupa je usvojila ambiciozni Plan klimatske banke 2020, koji je pomogao da se njena finansijska sredstva za ekološke i klimatske projekte uvećaju za preko 50 odsto godišnjeg obima investicija, da se njene aktivnosti usklade sa Pariskim sporazumom i da se udio investicija u klimatsku adaptaciju uveća za 15 odsto ukupne klimatske akcije EIB do 2025.
Van Evropske unije naša klimatska finansijska sredstva i tehničku pomoć koristimo da bismo podržali tranziciju na nultu emisiju ugljenika. Zapadni Balkan je dio ovih klimatskih ambicija. Podržavamo implementaciju Ekonomskog i investicionog plana, kao i Zelenog plana, što obuhvata obaveze da se poveća udio izvora obnovljive energije i sarađuje sa Evropskom unijom na postizanju cilja za 2050. godinu da kontinent bude neutralan u pogledu ugljenika. Već podržavamo održive projekte u regionu, za koje smo tokom 2021. izdvojili 257 miliona eura.
Namjeravamo da proširimo aktivnosti u energetici i sektoru zaštite životne sredine u Crnoj Gori i regionu putem snažnije savjetodavne podrške za pripremu energetski efikasnih i klimatskih projekata, kao i razvoja kapaciteta za upravljanje projektima kod naših lokalnih partnera.
Kako će sredstva u okviru nove kreditne linije koju je EIB banka ugovorila sa Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore podržati crnogorske kompanije?
Rivelini: Prema istraživanju o preduzećima EIB-a, firme u regionu vide nefer konkurenciju iz neformalnog sektora, nedostatak radne snage sa višim obrazovanjem i ograničen pristup finansijskim sredstvima kao preprjeku. Konkretno, finansiranje mladih inovativnih firmi i startap preduzeća otežano je nedostatkom kreditne istorije i oslanjanjem na nematerijalna sredstva koja je teško definisati kao kolateralna.
Međutim, aktuelna kriza predstavlja i priliku za zelenu transformaciju privatnog sektora, baš kao što je pandemija COVID-19 ubrzala digitalizaciju. Istraživanje EIB pokazuje da tranzicija na ekonomiju sa nultom emisijom ugljenika predstavlja znatan rizik za Zapadni Balkan, gdje kompanijama nedostaju podsticaji za ozelenjavanje poslovnih modela. U budućnosti će zaostavština pandemije COVID-19 i uticaj ruske invazije na Ukrajinu najvjerovatnije dodatno spriječiti firme da pristupaju finansijskim sredstvima. Vremenom će se više cijene polisa pretvoriti u strože finansijske uslove, a jaz između potražnje i ponude kredita postaće još veći za mala i srednja preduzeća.
U tom smislu EIB Global već pokreće inovativne finansijske instrumente, kao što je namjenska kreditna linija za zelenu tranziciju i dekarbonizaciju malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori. Prošle nedjelje smo potpisali drugu tranšu ovog finansijskog okvira sa Investiciono-razvojnim fondom Crne Gore (IRF) u iznosu od 50 miliona eura, koji će omogućiti uvođenje energetski efikasnih praksi u mala preduzeća ove zemlje.
Sredstva će biti dostupna u lokalnim komercijalnim bankama pod povoljnim uslovima u pogledu kamata i rokova dospijeća. U saradnji sa IDF fondom, EIB banka je otključala 150 miliona eura od početka pandemije COVID-19, čime se malim i srednjim preduzećima omogućilo da riješe probleme sa likvidnošću i očuvaju radna mjesta i kontinuitet poslovanja, dok se istovremeno prilagođavaju novim okolnostima na tržištu.
Nadalje, Banka namjerava da razvije nove instrumente za garancije i podjelu rizika za privatni sektor u saradnji sa Evropskom komisijom. U okviru novog Evropskog fonda za održivi razvoj plus („EFSD+“), ovi instrumenti će nam pomoći da podržimo ekološke i digitalne projekte.
Kakvu vrstu podrške EIB, kao banka Evropske unije, pruža Ukrajini?
Rivelini: Od početka rata u Ukrajini, EIB Global aktivno doprinosi odgovoru EU na krizu u Ukrajini. U okviru Tima Evropa, banka je obezbijedila 668 miliona eura kao neposrednu podršku Vladi Ukrajine za hitne potrebe likvidnosti. Do danas je ova banka obezbijedila skoro pet milijardi eura kao podršku Ukrajini i zemljama članicama EU u ublažavanju socijalnih i ekonomskih efekata invazije. EIB institut je isporučio humanitarne pakete u vrijednosti od 2,5 miliona eura kao pomoć Ukrajincima koji su pogođeni ratom.
U julu ove godine odobrili smo najnoviji paket pomoći za Ukrajinu od 1,59 milijardi eura sa ciljem je da se pomognemo zemlji da nadomjesti najhitnije potrebe i nastavi da obavlja najkritičnije servise i aktivnosti, poput brze obnove oštećene infrastrukture i podrške za energetsku efikasnost kao pripremu za predstojeću grejnu sezonu. EIB Global je spremna da nastavi da i nadalje pruža podršku Ukrajini i zemljama zahvaćenim ovim ratom, kao i da doprinese ponovnoj izgradnji slobodne i demokratske Ukrajine kada se invazija završi.
Kakvu vrstu podrške Crna Gora može da očekuje od EIB banke i možemo li da očekujemo neke nove projekte u narednom periodu? Da li će rat poremetiti vaše planove za region Zapadnog Balkana?
Rivelini: U okviru ogranka EIB Global planiramo da povećamo finansijsku i tehničku podršku za Zapadni Balkan radi razvoja održive infrastrukture, posebno u oblastima obnovljive energije, zaštite životne okoline, sigurnog snabdijevanja energijom i hranom, održive mobilnosti, klimatske adaptacije i digitalizacije.
Tražimo nove mogućnosti da povećamo našu podršku Crnoj Gori za pripremanje novih projekata. EIB Global je obezbijedila više od jedan milijarde EUR od 2006. godine kao podršku zemlji u raznim sektorima, od transporta, preko obrazovanja do ekologije. Kada se radi o predstojećim projektima, fokusiraćemo se na obrazovanje, zdravstvo, kao i projekte vezane za klimu i ekološki transport.
U bliskoj budućnosti EIB očekuje da ugovori investiciju za Željeznicu Crne Gore, koja će podržati radove na obnavljanju širom južne, centralne i sjeverne Crne Gore duž željezničke linije Bar – Podgorica – Vrbnica, što je jedan od glavnih projekata u okviru Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije.
Izvor: CdM
