Aktiviranjem “Put opcije” zvanično je počeo proces izlaska A2A iz vlasničkih i upravljačkih struktura EPCG. Italijanska kompanija je 2009. godine, manjinski paket akcija i pravo na upravljanje, platila 436 miliona eura, a sada, shodno potpisanim aneksima, može da proda državi svoj udio za 250 miliona eura u sedam godišnjih rata. Osnovna mana aranžmana, u kome je država dobila, a Italijani izgubili, je ta što tokom trajanja italijanskog upravljanja, uprkos deklarativnoj podršci, nije pokrenuta izgradnja većih izvora energije, što je u ovakvim okolnostima nedopustivo.
Treba biti fer i kazati istinu: Aranžman sa A2A je bio veoma pozitivan za državu i privredu, a presudno je uticao da druga italijanska kompanija Terna pokrene i završi proces izgradnje podmorskog kabla Lastva Grbaljska – Peskara.
Italijanska A2A je ubrizgavanjem pola milijarde eura u crnogorski finansijski sistem i fondove, kritične 2009. godine, značajno pomogla da posrnula crnogorska ekonomija preživi najveću ekonomsku krizu u istoriji svijeta.
I preživjela je. Ali godine koje su došle nakon ulaska A2A, pokazale su da se Italijani nijesu najbolje snašli oko određivanja cijene električne energije, niti su prepoznali crnogorske strateške planove koji su se ticali gradnje, prijeko potrebnih, novih izvora energije.
Tako je italijanski mendažment, na čijem čelu je bio Enriko Malerba, koncem 2010. godine, šokirao crnogorsku javnost zahtjevom prema regulatoru da im odobri regulatorno dozvoljeni prihod koji je za 65 odsto veći nego godinu ranije. Drugim riječima, kilovatsat struje za domaćinstva je trebao da poskupi 79 odsto, na tada enormnih 13,2 centa po kilovatčasu struje.
Menadžment je kasnije korigovao zahtjev, ali su Italijani u javnosti dobili negativni imidž kao firma koja žuri da što prije povrati uloženih pola milijarde eura.
Bez podrške gradnji drugog bloka TE
U godinama koje su slijedile regulator, mahom i iz socijalnih razloga, nije odobravao veće cijene električne energije, što je postepeno povećavalo nervozu italijanskog mendžmenta jer im povrat uloženih sredstava nije išao po planu.
Bilo je tu i stvari koje, objektivno, nijesu išle Italijanima na ruku. Menadžement iz A2A je bio zapanjen činjenicom da ruski vlasnik KAP-a godinama nije plaćao struju što je stvaralo probleme u redovnom poslovanju kompanije.
Nadalje, Italijani nijesu bili voljni da podrže gradnju drugog bloka termoelelektrane u Pljevljima, niti su pokazali veći interes za izgradnju kaskadnih elektrana na Morači, sa doduše, ne baš isplativim “niskim” HE Andrijevo.
Zbog svega, italijanski mendžment je ušao u konceptaulni sukob sa Vladom i predstavnicima države u upravljačkim strukturama, kojima se žurilo da što prije pokrenu izgradnju novih izvora energije. Na kraju, Italijani su nezadovoljni učinkom u EPCG riješili da se povuku, a u cijeloj priči nijesu bez značaja ni sudski postupci pokrenuti protiv nekadašnjih italijanskih direktora zbog sumnje na nedozvoljene radnje i izvlačenje novca.
EPCG nikad bolja kompanija
Italijani imaju dosta razloga da budu nezadovoljni aranžmanom, ali Crna Gora nema, jer je EPCG po svim pokazateljima bolja kompanija nego što je bila prije osam godina, iako ne u mjeri prema kojoj je projektovano partnerstvo.
U EPCG je tokom italijanskog upravljanja investirano ukupno 110 miliona eura, mahom na nabavku i ugradnju daljinskih elektronskih brojila.
Gubici električne energije u distributivnoj mreži ove godine se očekuju oko 14 odsto, a 2009. godine su iznosili zabrinjavajućih 22 odsto.
Ne manje značajno je da je stepen naplate u 2016. godini 100 odsto, a u godini dokapitalizacije skromnih 91,5 procenta.
Na računima EPCG 230 miliona eura
U ovom trenutku EPCG na računima poslovnih banaka ima preko 230 miliona eura, što predstavlja odličnu bazu za investiranje. Prije osam godina, EPCG je na računima imala svega 115 miliona eura.
Rasle su i zarade zaposlenih, pa su prema podacima Ministarstva ekonomije, veće u prosjeku za nekih desetak odsto.
Rekordni profit EPCG je ostvaren za 2013. godinu i iznosio je 35 miliona eura, dok je profit 2009. godine iznosio skromnih četiri miliona eura.
Akcionarskim ugovorom je, između ostalog, definisano da država može, po pravu preče kupovine, da otkupi udio A2A za 250 miliona eura u sedam godišnjih rata počev od 1.maja 2018. godine.
Vlada još nije odlučila da li će država otkupiti akcije A2A ili će ponuditi nekoj drugoj kompaniji. Svakako, zainteresovanih za akcije EPCG ima, naročito, prema našim saznanjima, od investitora iz Zapadne Evrope.
Za Vladu bi bilo politički i ekonomski veoma profitabilno kada bi kapitalnim budžetom za 2018. godinu planirala i počela proces otkupa akcija EPCG.
Prijeko potrebnu gradnju novog izvora energije (drugi blok TE ili elektrane na Morači) EPCG bi mogla, zbog velikog iznosa depozita, samostalno finansirati.
Državno rukovodstvo A2A, bez italijanskih direktora, trebalo bi bez sudancija da razriješi dužničko – povjerilačke odnose na relaciji EPCG – CGES, jer taj postupak ne služi nikome na čast budući da je nastao zbog KAP-ovih dugovanja i prebijanja dugova.
Dakle, aranžman sa A2A se završio pozitivno po državu, što nije čest slučaj u moru privatizacionih grešaka, pada stomilionskih garancija i potpuno promašenih “strateških” partnera.
Izvor: Portal Analitika
