Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP) primjer je fabrike koja možda ne bi trebalo da postoji u modernom svijetu zbog visokih ekoloških i troškova električne energije, a teško da će država moći da ga dalje subvencionira, piše specijalizovani portal Metalmajner /MetalMiner/.
Portal, podsjećajući na Alkoine /Alcoa/ fabrike u Evropi, koje su zatvorene, navodi da ekološki troškovi čine topljenje aluminijuma neprofitabilno za sve, osim za najmodernije i efikasnije fabrike.
“Izvoz primarnog aluminijuma je izvoz energije i troškovi struje su previsoki. Bolje je ostaviti topljenje aluminijuma regijama koje imaju višak prirodnog gasa ili hidropotencijal za koje postoje ograničene alternative”, navodi Metalmajner.
Teško je vidjeti kako Crna Gora može sebi da priušti da nastavi sa subvencionisanjem fabrike iako njen napredak ka članstvu u Evropsku uniju (EU) ne isključuje takvu podršku na tom putu.
Portal navodi da se Crna Gora, zemlja sa samo 660 hiljada stanovnika, suočava sa zatvaranjem ili prodajom KAP-a, koji je godišnje proizvodio 120 hiljada tona aluminijuma. Kombinat je osnovan 1960-tih, sa pretpostavkom da će lokalne rezerve boksita obezbijediti resurse i pušten u rad 1971. godine, malo prije naftne krize 1973. godine, koju je izazvala Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC).
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Na svom vrhuncu, KAP je bio crnogorski najveći poslodavac sa pet hiljada radnika i još čini 30 odsto crnogorskog izvoza, koiliko je iznosio prošle godine, što je pad od 40 odsto iz 2011, prema Rojtersovom /Reuters/ izvještaju, ali je bio održavan samo sa gubicima i ogromnim državnim subvencijama.
Crna Gora je, u julu, pokrenula stečajni postupak nad KAP-om, zbog 24 miliona EUR duga prema Dojče /Deutsche/ banci, jednoj od nekoliko stranih banaka pri čemu se procjenjuje da je dug kompanije 360 miliona EUR, većinom prema stranim bankama, uključujući Dojče, mađarsku OTP i rusku VTB banku.
Ali Vlada je KAP-ov najveći povjerilac, sa dugom od 148 miliona EUR. Povrh svega toga, ona je izdala garancije za 132 miliona EUR kredita i sada mora da se dodatno zadužuje kako bi osigurala sredstva za isplatu. Sami dug banaka vrijedi skoro devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Crne Gore.
“Dok se radnici i njihove porodice bez sumnje suočavaju sa značajnim teškoćama zbog gubitka preostalih radnih mjesta, šira javnost može da slavi zatvaranje fabrike”, piše Metalmajner.
KAP je optuživan za širenje zagađenja, a basen crvenog mulja koji se tokom suvih ljetnjih mjeseci pretvara u prašinu, stvara zdravstvene probleme.
Potrošači struje se takođe suočavaju sa čestim gubicima električne energije, dok fabrika troši najveći dio državne oskudne električne proizvodnje na udio u cijeni koju plaćaju maloprodajni i drugi industrijski korisnici.
Metalmajner je digitalni multimedijalni izvor za oganizacije koje kupuju metal – identifikuje metalne tržišne trendove i pravac cijena, obezbjeđuje na dnevnoj osnovi analize i komentare o tržištu metala i pruža uvid i strategije za ublažavanje rizika i smanjenje troškova. (rtcg.me)
