Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj založila se za promjenu poreskih zakona u najrazvijenijim zemljama kako bi se smanjio rastući jaz u prihodima između najbogatijih ljudi i ostatka stanovništva.
Prihodi pijre naplate poreza za jedan odsto najbogatijih ljudi u većini članica OECD povećao se u prethodne tri decenije. Na primjer u prethodnih 30 godina na jedan odsto najbogatijih Amerikanaca je otišlo 47 odsto rasta prihoda.
Prihodi najsiromašnijih domaćinstava nisu održali korak s ukupnim rastom prihoda, tako da mnogima sada prihodi nisu veći nego sredinom 80-ih, navodi se u novoj analizi OECD.
Kada se izuzme jedan odsto najbogatijih, stopa rasta prihoda je značajno manja u mnogim zemljama, zbog čega mnogi imaju osjećaj da se njihovo imovinsko stanje ne povećava u skladu s ekonomskim rastom.
[widgets_on_pages id=”Baner”]
Kriza iz 2008. je samo privremeno zaustavila ovaj trend, a od 2010. realan prihod najbogatijeg procenta stanovništva povećao se za četiri odsto, dok je ljudima koji čine donjih 90 odsto stanovništva s nižim primanjima prihod stagnirao.
OECD navodi da su poreskim reformama u skoro svim članicama te organizacije u prethodnih 30 godina značajno smanjeni porezi na lična primanja – prosječna stopa pala je sa 66 odsto iz 1981. na 43 odsto u 2013, što se povezuje s povećanjem prihoda najbogatijih.
Drugi porezi koje plaćaju najbogatiji ljudi takođe su smanjeni, porezi za korporacije su smanjeni sa 47 na 25 odsto u proseku, dok je porez na prihod od dividendi pao sa 75 na 42 odsto.
U SAD udio jednog odsto najbogatijih u ukupnim prihodima, skočio je s osam odsto iz 1981. na oko 20 odsto 2012. Isti fenomen zabilježen je u Velikoj Britaniji gde je za 30 godina jedan odsto najbogatijeg stanovništva povećao udio u ukupnim prihodima sa šest odsto na oko 14 odsto, a u Njemačkoj je u tom periodu njihov prihod porastao sa 10 na 13 odsto.
OECD navodi da čak i u zemljama gdje postoji ravnopravnija raspodela primanja, poput Finske, Norveške i švedske, udio u rastu prihoda jedan odsto najbogatijih se povećao za 70 odsto, na oko sedam do osam odsto. S druge strane, udio najbogatijih u ukupnom rastu prihoda najmanje je rastao u Francuskoj, Holandiji i Španiji.
