Investiciono-razvojni fond (IRF) plasirao je u crnogorsku privredu u prošloj godini 175,6 miliona EUR, što je 37 odsto više nego 2016, a definisao je kreditne linije za podršku visokoškolcima, tehnološkim viškovima i ženama u biznisu.
Predstavnik IRF-a, Spasoje Vujošević, kazao je na sjednici Odbora udruženja malih i srednjih preduzeća Privredne komore (PKCG) da je IRF za ovu godinu definisao kreditne linije za podršku visokoškolcima, tehnološkim viškovima, ženama u biznisu, mladima, start up-preduzećima i početnicima u biznisu i preduzetništvu.
“Kamatna stopa za direktno kreditiranje je do tri odsto, dok je posredstvom banaka četiri odsto. Rok otplate je do 12 godina, sa uključenim grejs periodom do četiri godine”, rekao je Vujošević na sjednici održanoj u srijedu.
On je, kako je saopšteno iz PKCG, precizirao da je maksimalan iznos kredita do 50 hiljada EUR za direktne kredite, odnosno za preduzetnike do 30 hiljada EUR, a preduzetnice do 50 hiljada EUR. Za kredite koji će se realizovati posredstvom poslovnih banaka maksimalan iznos kredita je milion EUR.
Za visokoškolce, tehnološke viškove i žene u biznisu obezbijeđenje su, kako je kazao, beskamatne kreditne linije.
“Krediti će biti dodijeljivani mikro, malim i srednjim preduzećima (MMSP) u poljoprivredi, turizmu, proizvodnim i uslužnim djelatnostima, likvidnost, konkurentnost crnogorskih proizvoda na inostranim tržištima, realizaciji greenfield i brownfield investicija, infrastrukturnim projektima od ekološkog, lokalnog i državnog značaja, te iz oblasti energetike i energetske efikasnosti”, rekao je Vujošević.
IRF je od osnivanja do kraja prošle godine plasirao oko 620 miliona EUR u crnogorsku privredu.
IRF će i u ovoj godini odobravati stimulacije za subjekte koji posluju u opštinama sjevernog regiona i onim koje su ispod prosjeka razvijenosti na nivou Crne Gore, zatim za realizaciju projekata koji zapošljavaju pet ili više novih osoba, onima koji kao sredstvo obezbjeđenja ponude bankarsku garanciju, preduzećima koja redovno izmiruju svoje poreske obaveze.
“Za projekte koji će se finansirati iz sredstava Evropske investicione banke (EIB), kamatna stopa će biti niža 0,5 odsto u odnosu na definisane”, dodao je Vujošević.
Privrednici su tokom diskusije tražili od IRF-a podršku mladim ljudima koji žive na selu, posebno stočarima, te drugim proizvodnim djelatnostima.
Oni smatraju da bi gornje kamatne mogle biti i niže od 4,5 odsto pošto su približne bankarskim, na što su im predstavnici IRF-a odgovorili da stopa opada po 0,5 procentnih poena za nerazvijena područja, otvaranje novih radnih mjesta i aranžmane EIB-a.
Sekretar Odbora Veselin Dragićević, saopštio je da sektor MSP pokazuje tendenciju rasta, posmatrano po broju preduzeća i zaposlenih.
“Broj MMSP u prošloj godini, prema podacima Poreske uprave (PU) je 25,99 hiljada, što je povećanje od 39,5 odsto u odnosu na 2011. godinu. U ukupnim investicijama u osnovna sredstva, koje su iznosile 652,8 miliona EUR 2016. godine, učešće MSP je bilo oko 56,7 odsto. Učešće prometa MSP u ukupnoj vrijednosti je 2016. godine bilo 77,2 odsto, a bruto dodate vrijednosti MSP 70,5 odsto”, precizirao je Dragićević.
U informaciji o poslovnom ambijentu u sektoru MSP, koja je predstavljena na sjednici, konstatovano je da se dosljedna i efikasna primjena zakonskih propisa nameće kao potreba radi obezbjeđivanja pravne sigurnosti, predvidljivosti, te privlačenja novih investicija.
“Povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV) i akciza može uticati na dalje povećanje obima nelegalnog poslovanja, te je potrebno intenzivirati aktivnosti nadležnih organa na suzbijanju poslovanja van legalnih tokova. Pored toga, efikasnije suzbijanje sive ekonomije zahtijeva ponovno uključivanje predstavnika privatnog sektora u rad nadležne komisije”, navodi se u informaciji.
Veliki broj i visoki iznosi taksi, na nacionalnom i lokalnom nivou, opterećuju poslovanje privrede, te je potrebno preispitati njihove iznose i smanjiti na način da će odražavati stvarne troškove pruženih usluga.
“Neophodno je nastaviti aktivnosti na unaprijeđenju uslova za investiranje, prvenstveno kroz dalji razvoj biznis zona od strateškog i lokalnog značaja, čime će se doprinijeti intenzivnijem korišćenju potencijala i privlačenju investicija, posebno investicija u proizvodnju, koje su značajan pokretač ekonomskog rasta”, zaključuje se u informaciji.
