U prošloj godini inflacija je iznosila u prosjeku 2,4 odsto, zarade su porasle procenat i po, dok su realne zarade pale za 0,9 odsto, pokazuju podaci Monstata.
Od 35 kategorija proizvoda koje mjeri Monstat, u prošloj godini je poskupjelo 27 vrsta proizvoda, jedna – struja, ostala je nepromijenjena, dok je sedam pojeftinilo. To je dovelo do drastične razlike u odnosu na 2020. godinu kada se desio pad cijena za 0,3 odsto i kada je od 35 vrsta proizvoda poskupjelo 19, pojeftinilo 15, a jedna kategorija je ostala nepromijenjena.
Najveći rast u prošloj godini zabilježen je kod cijena ulja i masti koje su u 2021. porasle za 30,2 odsto. Kada se tome doda da su i u 2020. godini cijene ovih proizvoda porasle 4,1 odsto, dolazi se do podatka da su u lje i masti za dvije godine poskupjeli 34,3 odsto.
Hljeb i žitarice su u 2021. godini poskupjeli dva odsto, ali su odmah početkom ove godine cijene bijelog hljeba povećane za 30 odsto, sa 50 centi na 65 centi.
Meso je lani poskupjelo jedan odsto, dok su u januaru cijene mesa, posebno junetine, skočile za oko 20 procenata.
Mlijeko, sir i jaja lani su poskupjeli 2,2 odsto, a godinu ranije 0,8 odsto, pa je u poslednje dvije godine došlo do rasta cijena ovih proizvoda za tri procenta, pokazuju podaci Monstata.
Voće je lani poskupjelo 3,1 odsto, a godinu ranije 9,5 procenata, pa je ukupan rast cijena voća u poslednje dvije godine iznosio 12,6 odsto.
Riba i morski plodovi su poskupjeli 0,4 odsto, a povrće 5,2 odsto. Povrće je u 2020. godini pojeftinilo 3,1 odsto, pa je u odnosu na 2019. godinu ova vrsta proizvoda poskupjela 2,1 odsto.
Šećer, dzem, čokolada i konditorski proizvodi lani su poskupjeli 5,1 odsto, a godinu prije toga 1,8 odsto, pa je ukupan rast ovih proizvoda 6,9 odsto u poslednje dvije godine. Vlada je namjeravala da za dio proizvoda od šećera i kakaoa podigne ili uvede akcize što bi dovelo do njihovog dodatnog rasta u ovoj godini. Većina u Skupštini je taj predlog odbila.
Prehrambeni proizvodi lani su poskupjeli 0,8 odsto, a godinu ranije 2,4 odsto ili ukupno 3,2 procenta od 2019. godine.
Rast cijena bezalkoholnih pića iznosio je 1,6 odsto, a alkoholnih 2,3 odsto. Alkoholna pića su i u 2020. godini poskupjela 1,6 odsto, što je za dvije godine ukupno 3,9 procenata.
Duvan je lani poskupio 3,6 odsto, a u 2020. godini 3,1 odsto, što je ukupno 6,7 odsto od 2019. godine.
U prošloj godini je došlo do rasta cijena materijala za odjeću od 4,1 odsto, dok je 4,4 odsto porasla cijena snabdijevanja vodom i ostale usluge u vezi sa stanom.
Namještaj, pokućstvo i tepisi lani su poskupjeli 1,2 odsto, a tekstilni proizvodi za domaćinstvo tri i po odsto. Godinu ranije su tekstilni proizvodi za domaćinstvo poskupjeli dva i po odsto, što je za dvije godine ukupan rast od šest procenata.
Staklarija i pribori za jelo skuplji su za jedan odsto, a dobra i usluge za rutinsko održavanje domaćinstva 3,1 odsto. Usluge zdravlja skuplje su 1,3 odsto, a troškovi korišćenja i održavanja vozila 9,3 odsto. Troškovi održavanja i korišćenja vozila u 2020. godini su u odnosu na 2019. godinu pojeftinili za 9,4 odsto, tako da se može reći da su na nivou iz 2019. godine.
Transportne usluge lani su poskupjele 1,8 odsto, a u poslednje dvije godine ukupno 4,2 procenta. Hoteli i restorani su za godinu poskupjeli 3,8 odsto.
Lista proizvoda i usluga koje su pojeftinile skoro je četiri puta manja.
Lani je pojeftinila odjeća za 1,4 odsto, vozila su jeftinija 3,3 odsto, komunikacija 0,3 odsto, održavanje i popravka stanova 0,9 odsto, a stvarna renta za stanovanje pola procenta. Cipele i ostala obuća, uključujući popravku i iznajmljivanje obuće, jeftiniji su za 0,4 odsto, pokazuju podaci Monstata.