Crna Gora ima najveći bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u regionu Zapadnog Balkana i veliki potencijal, ocijenio je predsjednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Suma Čakrabarti i dodao da je cilj rast investicija i reforma politike.

On je, u intervjuu agenciji Mina-business, kazao da se država oslanja na turizam, i to s pravom, s obzirom na njene prirodne ljepote i prednosti.

“Ovo je veoma uspješno, jer je država, samo u prošloj godini, zabilježila izuzetno jaku turističku sezonu. Ali je uvijek preporučljivo diversifikovati izvore prihoda”, rekao je Čakrabarti uoči posjete Crnoj Gori u utorak.

Tokom boravka, Čakrabarti će se sastati sa državnim zvaničnicima, uključujući predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića i premijera Duška Markovića.

Čakrabarti je naveo da razvoj turističkog potencijala takođe zahtijeva investicije u opštinsku infrastrukturu, kao što su snabdjevanje vodom i upravljanje otpadom i transport.

“Crna Gora ima potencijal za razvoj sektora agrobiznisa. Zbog svog geografskog položaja sa direktnim pristupom moru, mogla bi postati važan saobraćajni i energetski čvor. I zemlja je počela da razvija svoj potencijal u obnovljivim izvorima”, rekao je Čakrabarti.

On je, odgovarajući na pitanje da li smatra da je poslovno okruženje u Crnoj Gori atraktivno za strane investitore, kazao da se tu dotiče ključna tačka.

“Naše iskustvo i istraživanja pokazuju da je kvalitet poslovnog okruženja apsolutno presudan za uspješan ekonomski razvoj. Investitorima su potrebne i oni očekuju jake institucije, transparentne procese i jednake uslove. Zbog toga smo pokrenuli Inicijativu za investicijsku klimu i upravljanje, a danas radimo sa vladama, institucijama i preduzećima u mnogim zemljama na strukturirani način”, naveo je Čakrabarti.

U slučaju Crne Gore, EBRD podržava Savjet za konkurentnost zemlje finansiranjem njegovog sekretarijata.

Savjet pruža platformu za dijalog između javnog i privatnog sektora o reformama poslovnog okruženja i očekuje se da će doprinijeti poboljšanju poslovnog okruženja.

Čakrabarti je podsjetio da su nedavno objavljeni podaci pokazali da je Crna Gora u prošloj godini rasla blizu pet odsto.

U posljednjim prognozama iz novembra, EBRD je prognozirao rast crnogorske ekonomije od 4,2 odsto u prošloj i tri odsto u ovoj godini.

“Rast je baziran na nekim velikim infrastrukturnim projektima, uglavnom prioritetnoj dionici autoputa Bar-Boljare, ali i na snažnoj turističkoj sezoni. Očekujemo da će se ove velike investicije okončati ove godinu i da dodatni zamah rasta od turizma bude umjeren, što će donijeti niži rast nego u prošloj godini”, rekao je Čakrabarti.

Vlada, oprezno, očekuje stopu od 2,8 odsto u svom programu ekonomskih reformi. U posljednjim regionalnim ekonomskim perspektivama u EBRD regionima, objavljenim u novembru, rast za ovu godinu projektovan je na 2,6 odsto.

“Ova prognoza za 38 ekonomija u koje EBRD ulaže, predstavlja malu reviziju nadolje i uglavnom se zasniva na revidiranoj prognozi za Tursku koja je sada u recesiji. Isključujući Tursku, predviđanja za regione EBRD-a su u osnovi nepromijenjena i očekuje se da će prelivanje iz Turske biti vrlo ograničeno”, objasnio je Čakrabarti.

Prema njegovim rijrečima, tri glavna trenda uticala su na eksterno ekonomsko okruženje za regione EBRD-a, a odnose se na pooštravanje uslova finansiranja za tržišta u razvoju, eskalaciju trgovinskih sukoba i više cijene nafte.

“Eskalacija trgovinskih sukoba predstavlja veliki rizik za izglede. Ostali rizici uključuju ometanje prekograničnih lanaca snabdijevanja u slučaju Brexita bez dogovora, visok nivo zaduženosti korporacija i geopolitičku nestabilnost”, dodao je Čakrabarti.

On je podsjetio da EBRD trenutno ulaže u 38 ekonomija na tri kontinenta i te države su u različitim fazama razvoja, tako da se to mora veoma pažljivo razlikovati.

“Međutim, mogu se identifikovati određene zajedničke karakteristike, koje se odnose na to da je privatni sektor pokretač rasta i inovacija. Ali on ne može da ispuni svoj potencijal – pristup finansijama je otežan i operacije su pod uticajem poslovnog okruženja. Mi se bavimo svim ovim pitanjima”, saopštio je Čakrabarti.

Države EBRD-a, kako je kazao, dijele naslijeđe proizvodnje otpada i štetne energije i potrošnje energije.

“To je loše za ekonomiju, životnu sredinu i sigurnost zemalja. EBRD ima uspješne programe za ulaganje u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost koji su posebno relevantni na Zapadnom Balkanu, regionu koji još u velikoj mjeri zavisi od uglja i dom je nekih od najzagađenijih gradova na svijetu”, rekao je Čakrabarti.

On je ocijenio i da se prolazi kroz oblast brzih i radikalnih promjena.

“Globalizacija 4.0 će transformisati naše ekonomije. Vjerujemo da proces mora biti zasnovan na tržišnim rješenjima i vođstvu privatnog sektora”, naveo je Čakrabarti.

EBRD, kako je saopštio, često ima pionirsku ulogu u dovođenju globalnih investitora iz privatnog sektora u regione u kojima posluju.

“EBRD podržava razvoj novih ekonomskih institucija sa inovativnim pristupom ekonomskoj inkluziji, fokusiranom na inovacije, razvoj vještina i učešće žena”, rekao je Čakrabarti.

On je precizirao da je EBRD postigao rekordan rezultat više od 1,1 milijarde eura investicija u šest zemalja Zapadnog Balkana u prošloj godini, kroz 67 projekata, a plan je da se na tome izgradi i da se i ove godine uloži najmanje isti iznos.

“Naši prioriteti su razvoj privatnog sektora, povezanost i zelena ekonomija sa ciljem jačanja ekonomije koja omogućava ljudima koji rade u njoj, posebno mladima, da razviju svoje vještine i iskoriste prednosti u svojim zemljama. Znamo da je emigracija veliki izazov za region, sa kojim se mora suočiti u njegovim samim korjenima”, smatra Čakrabarti.

EBRD je finansijski snažan, agilan i dinamičan dugoročni partner zemalja u kojima radi. “U prošloj godini smo ostvarili veoma jak učinak u prošloj godini sa 9,5 milijardi eura investicija u 395 projekata, što je blizu rekordnog nivoa. Planiramo da obezbijedimo još više u smislu kvaliteta i kvantiteta ove godine, kada očekujemo da prvi put u našoj istoriji pređemo preko deset milijardi eura”, rekao je Čakrabarti.

To, kako je dodao, predstavlja povećanje od 100 odsto u samo deset godina.

“Naš cilj je da imamo još veći uticaj na naše postojeće zemlje u operacijama tako što ćemo povećati investicije i reformu politike. Aktivnosti EBRD-a su čvrsto ugrađene u ostvarivanje ciljeva održivog razvoja do 2030. godine, a naši programi uključuju ekonomsku inkluziju i podršku ženama u biznisu”, zaključio je Čakrabarti.