Gost ovonedjeljne epizode Bankar podcasta je Esad Zaimović, Predsjednik UO Hipotekarne banke.

Zaimović je za Bankar podcast govorio o svojim počecima u bankarstvu, bankarskom sektoru u Crnoj Gori a imao je i poruke za mlade crnogorske bankare.

O životu:

Ja sam planirao da upišem fiziku ili elektrotehniku, ali nažalost moj otac je mlad umro, imao je 47 godina i bio je na poziciji pomoćnika ministra finansija. Ja sam tada dobio ponudu od tadašnjeg ministarstva finansija da dobijem stipendiju, ipak smo ostali nas trojica bez oca, i ponudili su da dobijem stipendiju, ali pod jednim uslovom: da upišem pravo ili ekonomiju. Između te dvije opcije, koje mi nisu bile prioritet, nekako me ekonomija više privlačila, imala je matematike u osnovi i ja odlučim i upišem ekonomiju.

Na početku moje karijere jako je bilo traženo pribavljanje deviza, pa sam klijentima počeo da nabavljam devize. Tada se to žargonski znalo kao “šticovanje”. To je bilo i jako unosan, ali i jako i zahtjevan posao. Otkupljivao sam devize od izvoznika, u Srbiji su poznati izvoznici malinari, pa sam te devize koje sam kupio od njih prodavao nekom drugom i održavao sam se.

Pravilo se grešaka tokom karijere. Neke stvari ne znate dok ih ne iskusite, da se upoznate sa rizicima. Esadu od prije 20-30 godina bih poručio da bude oprezan, vrijedan i radan i sigurno će rezultat doći.

Zlatan je dobar dječak. Želja nam je da mu pružimo dobro obrazovanje i mislim da je to najbolje što jedan roditelj može da pruži. Bolje to, nego da mu kupim auto.

Moja preporuka mladim kolegama je, pored toga da budu vrijedni, da rade, da razumiju svoj posao, je i da stvaraju kontakte. Po meni jedna od ključnih stvari za kreiranje karijere svakog od kolega jeste networking.

Moja osnovna preporuka mladim kolegama, naročito onima koji žele da investiraju na berzi, je da budu veoma oprezni. Jer, na berzi se lako zaradi, ali se još lakše gubi.

– O bankarskom sektoru u Crnoj Gori:

Mi smo kupili banku koja je tada imala 30 miliona eura aktive, manje od 30 miliona, danas smo na preko 600 miliona, tako da smo uvećali to preko 20 puta, postali smo sistemski značajna banka, treća po veličini po depozitima.

Bankarski sektor se polako seli na digitalne platforme i mi kao banka se trudimo da pratimo, da budemo u trendu. Već imamo iskustvo banaka koje su potpuno digitalne i koje imaju veliki broj klijenata, a nemaju filijale. Znači to se potpuno mijenja. Crna Gora tu ide malo sporije, ali sigurno će to biti jedan od većih izazova. Za to nam treba i da se kao društvo pripremimo i kao regulativa.

Mislim da je konkurencija zdrava za svaku ekonomiju, svaki segment poslovanja. Ona vodi kvalitetu, potpuno.

Kamatna stopa u sebi nosi sve element rizika, cijene pribavljanja sredstava, country risk-a. Mi kao banka da bi se mogli zadužiti, da bi stvarali svoje depozite iz kojih ćemo davati kredite, imamo dvije opcije: da dobijamo depozite od naših klijenata, ili da dobijemo depozit iz inostranstva.

Depoziti crnogorskih klijenata su u najvećem broju, 90% kratkoročni ili po viđenju. Ljudi ne žele da oročavaju novac u bankama.

Ako sredstva nabavljate iz inostranstva, cijena se uvijek vezuje za rizik zemlje. Rizik Crne Gore je i dalje dosta visok, oko 3% na godišnjem nivou. Znači ja kao Hipotekarna banka ako se pozajmim, ja ću da dobijem novac po kamatnoj stopi od minimum 3%. Ako želim nešto i da zaradim, da platim troškove, predvidim rizik od loših kredita, jer i to je ugrađeno u kamatnu stopu, realno je da to plasirate 5-6%. To je tako.

Ne vjerujem da će kamatne stope rasti i zato je dobro što postoji konkurencija. Ona balansira. Ne očekujem da će rasti, osim možda zbog nekih nepredviđenih okolnosti. Mi danas, na primjer, ne možemo da predvidimo kako će da se završi situacija sa Ukrajinom, ne znamo kakve će posljedice da izazovu sankcije prema Rusiji. Svi smo u fazi iščekivanja.

Bankari su na neki način i čuvar privrede i države i sistema da funkcioniše.

Bankarski posao je jako odgovoran i srećom je veoma stabilan u Crnoj Gori i to je jedna od činjenica koje najčešće ističu naši zvaničnici. Uprkos svim izazovima, mislim da je bankarski sektor najstabilniji i najsigurniji. Tako da, slobodno naši građani mogu da imaju povjerenja. Imamo ozbiljnu Centralnu banku, ozbiljnu regulativu koja to prati. Bankarski sektor je jako stabilan, likvidan, dobro kapitalizovan, tu nema problema.

Kod nas dosta ljudi ulaže u kriptovalute. To su ljudi koji vole da rizikuju, jer kupuju nešto što ne znaju šta je, ali prate trendove. Postoji jedan manji segment investitora, koji vole da investiraju na tržištu kapitala, tj. na berzi da kupuju akcije i obveznice.

Početna plata kod nas je tu oko 450 eura sad, uglavnom za početnike na šalteru, a ostale plate kreću se tu do oko 1000 eura. Znači, to su osobe koje nisu rukovodioci: stručni saradnici, analitičari itd. A, plate rukovodiocima su iznad 1000 eura.