Irak i Ujedinjeni Arapski Emirati ubrzavaju planove za proširenje naftovoda kako bi nadomjestili kapacitet izgubljen zatvaranjem Hormuškog moreuza, jer novi podaci otkrivaju njihovu veliku zavisnost od Persijskog zaliva.
Prošle sedmice iračka vlada odobrila je planove za ubrzanje izvoza sirove nafte kroz mrežu naftovoda Kurdistan–Turska, što bi više nego utrostručilo postojeće isporuke sa 220.000 barela dnevno na 770.000.
Ta ruta nudi alternativni prolaz kroz Kurdistan do turske mediteranske luke Džejhan. Kada bude radila punim kapacitetom, trebalo bi da donese olakšanje iračkoj ekonomiji zavisnoj od nafte, koja je 2025. godine, prema Svjetskoj banci, učestvovala sa 53 odsto u realnom BDP-u.
Ekskluzivni podaci koje je CNBC-u pokazao pružalac ekonomskih obavještajnih podataka QuantCube Technology otkrivaju da je ukupan irački izvoz praktično presušio od početka rata, kao rezultat geografske zavisnosti od Hormuškog moreuza.
QuantCubeov indikator mjeri količinu tonaže tereta koja napušta iračke i luke UAE, što daje procjenu težine tereta koji brodovi prevoze.
„Irak je u mnogo složenijoj situaciji jer znamo da većina, ako ne i sva njegova nafta, prolazi kroz Hormuz“, rekao je Alan Lemangnen, viši ekonomista u QuantCubeu, u intervjuu za CNBC.
Irak je na konferenciji za novinare 16. maja objavio da je u aprilu izvezao 10 miliona barela nafte kroz Hormuški moreuz, u odnosu na 93 miliona barela prije rata.
U međuvremenu, Abu Dabi ubrzava izgradnju novog naftovoda Zapad–Istok do Fudžaire, jer takođe nastoji da proširi svoje kapacitete izvoza nafte i zaobiđe usko grlo Hormuškog moreuza.
ADNOC u žurbi
Projekat, za koji se očekuje da će biti pušten u rad 2027. godine, udvostručiće izvozni kapacitet Nacionalne naftne kompanije Abu Dabi, ADNOC.
Prijestolonasljednik Abu Dabija, šeik Khaled bin Mohamed bin Zayed Al Nahyan, 15. maja pozvao je na bržu izgradnju naftovoda kako bi se zadovoljila rastuća globalna potražnja za energijom.
UAE i dalje može da izvozi naftu preko drugih terminala, čime ublažava uticaj zatvaranja Hormuza.
„Jasno je da se Irak, zbog svog položaja i nemogućnosti preusmjeravanja, nalazi u mnogo složenijoj situaciji od UAE ili KSA“, dodao je Lemangnen.
„UAE i dalje ima terminal Fudžaira. Čak i ako je oštećen tokom rata, teoretski još uvijek ima infrastrukturu i plovila za izvoz velike količine nafte.“
Međutim, čak su i postojeće alternative ugrožene. Saudijski naftovod Istok–Zapad napao je Iran u aprilu, dok je i Fudžaira bila meta iranskih dronova, što je poremetilo operacije utovara nafte na njenom terminalu za izvoz sirove nafte.
Naftovod Istok–Zapad, koji povezuje prerađivačke pogone u blizini Persijskog zaliva s izvoznim čvorištem na Crvenom moru, i naftovod UAE s lukom Fudžaira imaju ukupno procijenjenih 3,5 do 5,5 miliona barela dnevno raspoloživog kapaciteta, napominje IEA, iako je Saudijska Arabija u martu saopštila da njen naftovod pumpa sedam miliona barela dnevno.
Faktor vremena
Međutim, protoci su i dalje znatno manji od približno 20 miliona barela nafte i naftnih derivata koji su svakodnevno prolazili kroz Hormuški moreuz prije rata.
Razvoj alternativnih izvoznih ruta ne podrazumijeva samo ogromna ulaganja u infrastrukturu, već i vrijeme. Često su potrebni transnacionalni sporazumi ako naftovodi prolaze kroz više teritorija.
Tranzit brodova kroz Hormuz ostaje znatno ispod predratnog nivoa. Pomorski saobraćaj pao je u maju na najnižu tačku od početka iranskog rata, prema Lloyd’s Listu.
Brodovi zaglavljeni u Zalivu rizikuju napad iranskih snaga, osim ako ne dobiju odobrenje Teherana za tranzit određenom rutom kroz Hormuz. Takođe rizikuju američke sankcije ako sarađuju s Iranom.
(Seebiz)
