Centralno-istočna Evropa je u 2017. zabilježila rast BDP-a od 4,5 odsto, a njena preduzeća su poslovala stabilnije i profitabilnije nego godinu dana ranije. U većini zemalja koje je Coface analizirao smanjena je nezaposlenost i porasle su zarade, a samim tim i privatna potrošnja. Sve ovo se odrazilo i na poslovanje 500 najvećih kompanija, koje su prošle godine imale promet od 652 milijarde eura, odnosno za čitave 72 miljarde više nego 2016. Među njima je najviše kompanija iz Poljske, Mađarske i Češke Republike, ali na listi se našlo i 10 kompanija iz Srbije.

Evropska unija se prošle godine, prvi put od 2007., mogla pohvaliti ekonomskim rastom od 2,5 odsto. Ekonomiste je ovaj podatak veoma obradovao ali su, s obzirom na geopolitičke trzavice širom svijeta, ipak zadržali oprez, i bili su, kako se pokazalo tokom ove godine, sasvim u pravu.

S obzirom na opšte poznatu činjenicu da moćne ekonomije sporije rastu od manje razvijenih, ne čudi podatak da je privreda Centralno-istočne Evrope (CEE) rasla skoro dvostruko brže od prosjeka EU. Ona je, naime, u 2017. poslovala sa manjim rizicima nego u prethodnoj godini i primjetno većim prihodima i profitima. Ovo je zaključak desete po redu liste 500 najuspješnijih kompanija u ovom regionu koju objavljuje svjetski lider u osiguranju potraživanja Coface.

Drugim riječima, u 12 analiziranih zemalja (Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Češka Republika, Slovačka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) prosječan rast BDP-a iznosio je 4,5 odsto, što je za 1,4 odsto više nego godinu dana ranije. Coface procjenjuje da će rast u tom regionu ostati stabilan i u 2018. godini, sa prognoziranih 4,1 odsto.

Na pitanje šta je doprinijelo poboljšanju krvne slike istočnih privreda teško je dati koncizan odgovor. Kao i u ostatku svijeta, rast cijene nafte se svakako odrazio na poslovanje preduzeća u CIE, ali i na rast inflacije. Poslodavci su reagovali na ovaj skok cijena pa su povećane i zarade, pogotovo u onim zemljama koje muči veliki deficit radne snage, dakle u većini država ovog regiona. Stopa nezaposlenosti za 2017. u pojedinim zemljama CIE je bila niža od proseka EU (7,6 odsto) – u Češkoj je iznosila 2,9 odsto, u Mađarskoj 4,2 procenta, a u Poljskoj i Rumuniji po 4,9 odsto. Poslodavci su zbog toga pokušavali da privuku radnu snagu podizanjem zarada, što se vrlo brzo odrazilo na rast kupovne moći, a posljedično i na rast proizvodnje.

Osim rasta potrošnje, na dobar rezultat privrede uticala je i spoljna tražnja za proizvodima iz CIE, najviše zahvaljujući oporavku eurozone i potražnji iz Rusije.

Svi navedeni uticaji doprinijeli su povećanju prometa najvećih 500 kompanija u CIE za 11,8 odsto, odnosno na 652 milijarde eura. Rast prihoda je zabilježilo 79,6 odsto preduzeća sa liste, dok su ostali stagnirali ili zabilježili pad. U pomenutim kompanijama profit je porastao za više od 16 odsto a broj zaposlenih za 4,7 odsto – na 2,4 miliona ljudi.

Takođe je smanjen i rizik od bankrota u najvećim centralnoistočnim kompanijama. Samo dva odsto njih nije preduzelo dovoljno mera da se zaštiti od ove mogućnosti, dok su ostala preduzeća i obazriva i dobro kapitalizovana. Od zemalja je najbolje po ovom kriterijumu rangirana Litvanija, a najgore Srbija.

Generalno gledano, najveće kompanije iz Centralno-istočne Evrope su u usponu koji, čini se, još neko vreme neće mijenjati putanju. Zbog toga je podignuta i ljestvica za učestvovanje na listi top 500 kompanija – 2010. godine je njihov minimalni godišnji prihod morao biti iznad 354 miliona eura, da bi sada iznosio 445 miliona.

Poljska i dalje na tronu

Većina zemalja sa ove liste je prošle godine zabilježila veći rast u odnosu na prošlogodišnje izdanje, osim Bugarske (za 0,3 procentna poena niži), Hrvatske (za 0,6 procentna poena niži) i Srbije (za 0,9 procentna poena niži). Najviši rast BDP-a imale su Rumunija (6,9 odsto), Slovenija (pet odsto) i Estonija (4,9 odsto).

Kada se kao kriterijum uzme uspješnost preduzeća, Poljska je neprikosnovena. Njene kompanije su i u 2017., kao i u prethodnim godinama, dominirale na ovoj listi, sa udjelom u ukupnom broju rangiranih kompanija od 35 odsto. Poljsku na listi slijede Mađarska i Češka Republika, a kada se njihovi rezultati saberu ove tri zemlje su matica za 62,6 odsto od 500 najvećih kompanija.

Uspjeh poljske ekonomije, koja već godinama ne silazi za pobjedničkog postolja, ranije se temeljio na snažnoj privatnoj potrošnji, no u posljednje vrijeme je rezultat rasta izvoza za 11,8 odsto. Zato se među top 500 kompanija našlo 175 poljskih, ali i 71 mađarsko preduzeće. Iako vodi prilično oštru spoljnu politiku, Mađarska za svoj privredni uspjeh može da se zahvali rastu investicija od projekata kofinansiranih od strane EU i jakoj autoindustriji, kao i sniženju poreza na poslovanje. Na trećem mjestu nalazi se Češka Republika sa svojih 67 kompanija, koje su, iako malobrojnije, imale veći promet od mađarskih preduzeća. Njen proizvodni sektor, a posebno auto industrija, doprinio je ukupnom plasmanu ove zemlje. Češka je naime u 2017. proizvela 1.420.000 vozila, čime je automobilska industrija dostigla udio od 11,7 odsto u ukupnoj proizvodnji.

Iako je plasman zemalja po broju preduzeća sličan kao i prošle godine, nešto se ipak promijenilo. Poljska je povećala broj kompanija na listi za sedam, a slijede je Srbija sa dodatna tri preduzeća, te Estonija, Slovačka i Letonija sa po dva preduzeća više. Češka je, kao i Mađarska, ostala bez četiri preduzeća na ovoj listi, dok su ostale zemlje ili stagnirale ili promijenile broj preduzeća samo za jedno.

Privredni superstarovi

Na prvom mjestu liste najuspješnijih preduzeća u CIE se i ove godine našao poljski naftni gigant Orlen koji je povećao promet u odnosu na 2016. za 7,4 procentna poena. Isto kao i u prošlogodišnjem rangiranju, na drugoj poziciji je češka Škoda, koju slijedi mađarski proizvođač nafte i gasa MOL.

U prvih deset kompanija nalazi se čak tri iz automobilske industrije – pored Škode tu su i mađarski ogranak Audija (6. mjesto) i slovački ogranak Folksvagena (7. mjesto). Za razliku od prošle godine u prvoj “desetorci” su i poljska kompanija Grupo Lotos (8. mjesto), koja proizvodi gas i naftu, i Eurocash, trgovinski lanac koji drži veliki dio tržišta u Poljskoj. Osim energetske i automobilske industrije, čini se da su se među nekolicinom najboljih istakla i javna preduzeća, a prije svega PGNiG koje se bavi naftom i gasom (5. mjesto) i PGE Polska odnosno tamošnja elektrodistribucija (10. mjesto).

Međutim, najveće zvijezde ove liste su kompanije od kojih se to nije očekivalo a koje su prošle godine prevazišle sva očekivanja. Jedna od njih je Star Assembly (102. mesto), rumunski dobavljač Daimler-a, koji je investirao u novo postrojenje u Sebešu 2016. i za samo godinu dana povećao promet za nevjerovatnih 389,8 odsto. Osim nje, i poljska Hermes Energy Group koja se bavi brokerskim poslovima u energetskom sektoru, je u 2017. zabilježila rast prometa od 140,7 odsto, dok je poljski Lidl imao rast prometa od 216,5 odsto i tako se sa 159-te pozicije popeo na 28-mu.

Među superstarovima ove liste našle su se i dvije kompanije sa naših prostora: hrvatsko Prvo Plinarsko Društvo D.O.O. za distribuciju plina koje se nije oslanjalo samo na skok cijene gasa već je uporedo sa njim i značajno povećalo prodaju, i srpski ogranak HBIS Group-a koji je 2017. povećao promet Smederevske željezare za 122,3 odsto i tako se popeo na 314. mjesto ove liste. Ovo su odlični rezultati ako se ima u vidu da je ne tako davne 2015. godine železarom rukovodio „HPK inženjering” i zabilježio 150 miliona eura gubitka. Čija je ovo krivica ne zna se ni dan danas zato što je ugovor o upravljanju ovom kompanijom bio sakriven od očiju javnosti, ali i zato što je HPK tužio Republiku Srbiju Londonskom sudu za međunarodnu arbitražu jer se “miješala u rukovođenje preduzećem” i dobio je na sudu. No, uprkos svim navedenim problemima, Željezara sada pravi dobre rezultate.

Bif.rs